MALI BOŽIĆ: Proslavite 13. i 14. januar kako dolikuje pravim Srbima!

 

Svuda u svetu, kod pravoslavaca i kod rimokatolika, prvo dolazi Božić, pa Nova godina. Tako mi Novu godinu od davnina slavimo 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu.

Osim Srpske Pravoslavne Crkve, stari kalendar poštuju još i Jerusalimska i Ruska pravoslavna crkva, kao i monaška zajednica na Svetoj Gori. Stari kalendar je uz pomoć brojnih naučnika, od kojih je najpoznatiji Sozigen, doneo Julije Cezar 46 godina pre Hrista. Po mišljenju brojnih teologa, stari kalendar je mnogo pogodniji i tačniji za izračunavanje datuma Vaskrsa.

Narodni običaji za proslavu Pravoslavne Nove godine

Uoči Nove godine sprema se svečana večera, gde ukućani sa gostima, prijateljima i rođacima uz veselje i pesmu čekaju ponoć. Tačno u ponoć, svi se ljube i jedni drugima čestitaju dolazak Nove godine sa željama za dug život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Na sam dan Nove godine odlazi se u Crkvua posle se obavlja svečani ručak.

Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu "Vasilicu".

Pored Nove godine, koja je poznata i pod nazivom Mali Božić, 14. januara obeležavaju se još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu neuobičajenim slavljima, na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima organizuju dočeci Nove godine.

Pošto je Nova godina početak svih dana u godini, tog dana bi čovek trebalo da preispita sebe i svoja dela, kako bi prvog dana u Novoj godini krenuo i novim putem koji vodi u Carstvo Božije. U taj dan čovek bi trebalo da sabere svoje misli, ali misli dostojne hrišćanstva, koje bi mogle da upravljaju svim njegovim delima tokom cele godine. Suština pomenute promene sastoji se u tome da čovek, od toga trenutka, živi za Boga i bližnjega svoga, a ne više samo za sebe kao ranije.

Da odbaci, "po prvom življenju, starog čoveka, koji se raspada u željama prevarljivim; I da se obnovi duhom uma svog i obuče u novog čoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine". (Ef.4, 22-24). Time on odbacuje ranije navike i sve ono u čemu je nalazio trenutno zadovoljstvo. Tako se sve stvari povodom Nove godine svode na jedno, a to je na unutrašnje obnavljanje samoga sebe. Ako se neko uz Božiju pomoć, usmeri u Novoj godini na ovaj način, taj će na najsavršeniji način provesti Novu godinu i pripremiti sebe da tako živi tokom cele godine. Sledeće godine će onda biti potrebno samo da ponovi ono što je upražnjavao protekle godine.

Na Mali Božić kojim 14. januara počinje i Nova godina po julijanskom kalendaru slavi se Sveti Vasilije Veliki, a na taj dan domaćice mese vasilice da obraduju svoje ukućane i prve komšije, kako bi cela godina prošla u skladu i prijateljstvu.

Vasilice se tradicionalno pripremaju na dan 1. januara po julijanskom, odnosno 14. januara po gregorijanskom kalendaru. Na taj dan se upokojio i arhiepiskop Sveti Vasilije, nazivan pčelom crkve Hristove, koja nosi med vernima i svojom žaokom bode jeretike - bezbožnike.

Mogu biti i slane i slatke, ali jedno im je zajedničko: mese se sa mnogo ljubavi i jedu tople na Mali Božić! U Srbiji se kolači nazvani vasilice spremaju od kiselog ili lisnatog testa, a i jedni i drugi se prelivaju medom. Takođe, vasilica je i naziv za proju koja se u nekim krajevima služi na Mali Božić, s tim što se i ona ukrašava na poseban način.

Slatke vasilice se šaraju tako što se nekoliko strukova slame uvežu u snopić crvenim koncem pa se onda vrhovima bocka testo i to tako da se rupice formiraju oblik krsta. Za proju-vasilicu, domaćica pripremi šuplje grančice zove, veže ih u snop pa njime izvadi kružiće testa koji se kasnije daju stoci da bude napredna i zdrava cele godine.

Mnoge domaćice pripremaju vasilicu kao i božićnu česnicu - prema starom receptu za domaći hleb.

 

Vasilica od projinog brašna

Sastojci: 3 šoljice projinog brašna, 3 šoljice pšeničnog brašna, 3 jaja, 2 šoljice ulja, 1 prašak za pecivo, kašičica soli, 3 šoljice kisele vode.

Priprema: Umutite jaja, dodajte vodu i ulje, pa polako dodajte izmešanom brašnu sa praškom za pecivo. Pecite u podmazanom plehu na oko 200 C.

 

Vasilice sa medom

Sastojci: 800 g brašna, 200 g masti, 40 g svežeg kvasca, 1 kašičica soli, 1 kašika šećera, mlaka voda, med.

Priprema: Izmešajte brašno i mast pa polako dodajte uskisli kvasac i so, umesite meko testo i podelite ga na manje lopte. Ostavite da testo naraste pa svaku loptu razvite u manju lepinju. Jednu lepinju razvijte oklagijom i isecite na trake koje ćete koristiti za ukras.

Ostale lepinje preklopite na sredini, formirajte ih u oblik hlepčića i ukrasite uvijenom trakom. Vasilice stavite u podmazani pleh posut brašnom i ostavite da narastaju još desetak minuta. Pecite na temperaturi 200 C, poslužite tople i prelivene medom. U nekim krajevima se vasilice peku u obliku običnih okruglih lepinja, a postoji i običaj da se išaraju vrhom slamčica vezanih u snop crvenim koncem.

 

Izmišljeni običaji koji nemaju veze sa praznikom

U današnje vreme sve je više "običaja" koji se vezuju za praznike, a nemaju nikakve veze s verom i pravim praznovanjem. Pod tim se prvenstveno podrazumeva pijančenje i slavljenje praznika u diskoteci i kafani, uz potok alkohola.

Kojekakve bajalice, rituali za privlačenje novca i slično čisto su praznoverje i apsolutno se kose sa našom verom.

 

Kada i kako drugi narodi slave Novu godinu?

 

 

Stari Rimljani su Novu godinu proslavljali 1. marta, ali su kasnije počeli da je slave 1. januara. Pre hiljadu godina, delovi Evrope su počinjali Novu godinu 25. marta. Početkom 17. vekamnoge evropske zemlje su usvojile Gregorijanski kalendar, po kome se Nova godina slavi 1. januara. Danas mnogi narodi slave Novu godinu na razne načine.

Škotlanđani, na primer, obeležavaju praznik "Hogmenej", kada pale male vatre koje simbolišu kraj stare godine. Na ulicama Glazgova i Edinburga okupljaju se na desetine hiljada slavljenika. U ponoć zvone zvona, a okupljeni se ljube i pevaju uobičajenu novogodišnju pesmu "Stari prijatelji".

U Španiji, svako mora da pojede najmanje 12 zrna grožđa završnog dana godine. Svako zrno je za po jedan mesec u Novoj godini. Na izmaku godine, sa odbrojavanjem sata, svako stavi po zrno grožđa u usta. Prema verovanju, grožđe će svakome doneti sreću i uspeh.

U Kanadi, u pokrajini Britanska Kolumbija, postoji zanimljiva proslava Nove godine. Slavljenici svih uzrasta obuku kupaće kostime i bućnu se u hladne vode Engleskog zaliva u blizini Vankuvera. Godišnji događaj se zove "Plivanje polarnih medveda".

U Grčkoj prvi januar znači dolazak Nove godine i dan Svetog Vasilija Velikog, koji je bio poglavar Grčke pravoslavne crkve. Veruje se da Sveti Vasilije Veliki deci donosi poklone, pa mnoga deca ostavljaju cipele u nadi da će im sveti Vasilije u njima ostaviti poklon.

Za svetog Vasilija se mesi specijalni hleb "Vasilopita", u koji se, pre pečenja, ubacuje novčić. Prvo parče se iseče za Svetog Vasilija Velikog, a onda se hleb podeli po starešinstvu. Ko pronađe novčić biće veoma srećan cele godine.

 

Happytv.rs
Izvor:Stil
 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Sreda
04:30 Rano jutro
06:45 Dobro jutro Srbijo
11:10 TOP SHOP
11:30 Parovi - Jutarnja kafica
11:55 Vesti
12:00 Parovi - Jutarnja kafica
12:55 Vesti
13:05 Parovi - Jutarnja kafica
13:50 Dnevnik
14:10 Parovi - Jutarnja kafica
14:30 Serija: Suze moje sestre
15:20 Posle ručka
16:00 Vesti
16.10 Posle ručka - nastavak
17:30 Telemaster
18:10 Kviz: Naslovna strana
18:30 Glamur
19:00 Upoznajte parove
21:00 Parovi - Nominacije
02:30 Parovi - Live