REGION BI TREBALO DA IDE U SMERU ŠTO VEĆE LIBERALIZACIJE: Bujar Osmani o odluci Prištine o povećanju taksi na uvoz srpskih proizvoda!

Zamenik makedonskog premijera zadužen za evropska pitanja Bujar Osmani kaže da ne razume odluku Prištine o povećanju taksi na uvoz srpskih proizvoda i navodi da je poštovanje ideje o zajedničkoj ekonomskoj zoni u okvirima CEFTA jedini pravi način saradnje na regionalnom nivou.

„Ne znam da li je reč o političkim ili ekonomskim motivima za odluku Prištine o povećanju taksi za srpske proizvode, ali smatram da region treba da ide u smeru što veće liberalizacije, a što manje granica", kaže Osmani za Tanjug.

Komentarišući aktuelne odnose Beograda i Prištine, Osmani ocenjuje da je u ovom trenutku najvažnije da se učini pomak iz "status kvo" pozicije i da u pregovorima o konačnom rešenju ne bude crvenih linija.

„Kada smo mi sa Grcima uspeli da izađemo iz status kvo pozicije? Onda kada smo se dogovorili – prvo, da neće biti crvenih linija i da smo otvoreni da pričamo o svemu. Drugo, da pronađemo kompromis oko različitih emotivnih reakcija oko imena Makedonije i pitanja identiteta, jer smo samo tako mogli doći do rešenja".

"Status kvo nije rešenje. Region mora da ide napred. Nakon zatvaranja grčko-makedonskog spora na sceni je spor između Beograda i Prištine" i dodaje da obe strane treba da sednu i "bez tabua pokušaju da pronađu formulu kao što su pronašli vlasti u Atini i Skoplju".

Osmani veruje da će sporazum oko imena Makedonije "proći" u grčkom parlamentu, kada se završii proces ustavne revizije u Makedoniji, jer u suprotnom ustavna revizija će biti ništavna.

„Tokom ustavne revizije donose se odluke i za svaki pojedinačni amandman. Odluke koje objašnjavaju amandmane stupaju na snagu samo ukoliko se ovaj sporazum ratifikuje u Grčkoj“,objašnjava Osmani.

On dodaje da je rešenje grčko-makedonskog spora izuzetno važno za Makedoniju, jer je rešavanje bilateralnih sporova najvažniji preduslov u približavanju EU.

„Na osnovu tog principa mi smo u roku od godina dana razrešili sve bilateralne sporove, jer smo postali svesni da nas neće niko primiti u Evropsku uniju sa otvorenim pitanjima sa Bugarskom, kao i sa Grčkom“, podseća Osmani.

Govoreći o 2025. godini kao potencijalnoj godini za proširenje Evropske unije i šansama zemalja Zapadnog Balkana, Osmani kaže da se nada da će u tom roku Makedonija biti pripremljenau EU, ali i da će to uspeti i Srbija, Crna Gora i Albanija i ističe važnost, kako kaže, transformatoska energija Evropske unije, ya šta je najbolji primer razrešenje grčko-makedonskog spora.

„Bez evropske i NATO perspektive mi nikada ne bismo pristupili ka rešavanju grčko-makedonskog spora“, tvrdi on.

„Ukoliko se Makedoniji da prilika da otpočne pregovore, veoma brzo će sustiči Srbiju i Crnu Goru. Mi želimo da sve države regiona budu uspešne, međutim treba da se poštuje princip „regate“, zasnovanim na merit sistemu“ odnosno zaslugama, dodaje Osmani.

Prema rečima Osmanija, da bi bile i druge države regiona ohrabrene da rešavaju sporove ugledajući se na primer Grčke i Makedonije, "Evropska unija mora da poštuje zalaganja i da nagrađuje ono što se radi."

On smatra da Srbija i Makedonija mogu jedna drugoj da pomognu na putu ka EU jer Srbija već ima iskustva u direktnim pregovorima sa EU, dok je Makedonija duže u tom procesu.

„Ministarka Jadranka Joksimović i ja već smo pripremili Memorandum o saradnji između srpskog Ministarstva za evropske integracije i makedonskog Sekretarijata za evropska pitanja. Čekamo samo konkretan termin kada ćemo ga potpisati, kako bismo imali okvir za razmenu iskustava“, precizira on.

Govoreći o ukupnim makedonsko-srpskim odnosima, Osmani, ocenjuje da je u prethodnom periodu bilo određenih uspona i padova, pa čak i manjih incidenata, ali da je tok tih odnosa pokazao da "Srbija i Makedonija imaju dovoljano rezrevi u svojim međusobnim odnosima koji omogućava brzo razrešenje takvih problema.

To pokazuje i "slučaj sa ambasadom, pa i nekih drugih slučajeva, koji su bili rešeni za jedan dan", zaključuje on.

Izvor:Tanjug
Foto:Arhiva