OVO MORATE DA ZNATE: Zašto su Italijani toliko posebni? (FOTO)

Zašto su Ialijani toliko posebni? Izdvajamo neke stvari koje morate znati o Italiji. Jedinstvena, bella Italia, zemlja je koja će vas oduševit sa nečim novim svaki put kada je posetite. Verovatno i sa ovih 5, manje poznatih stvari, koje biste trebali znati o popularnoj Čizmi…

Kako naručiti kafu?

Naručivanje kafe, kada je u pitanju veća grupa gostiju u nekom kafiću za barmena je obično pravi izazov jer gotovo svi imaju svoju verziju omiljenog napitka.

Dobar barmen jednako će dobro znati pripremiti:
caffe lungo – dugu kafu,
caffe ristretto – kratku kafu,
caffe coretto – kafu sa likerom,
caffe macchiato – kafu sa malo toplog penušavog mleka,
caffe marocchino – vrstu kapućina koji se poslužuje u maloj staklenoj šoljici i posuta je kakaovim prahom (napitak je karakterističan za područje oko Milana),
caffe salentino – kafu sa 6 do 7 kockica leda i bademovim mlekom koja se poslužuje u staklenoj šoljici,
caffe con panna – kafu sa šlagom,
caffe doppio – duplu kafu,
caffe schiumato – kafu sa mlečnom penicom koja se pravi pod parom i poslužuje u staklenoj šoljici…

Izbor je zaista velik, a treba voditi računa i o tome u kakvoj se šoljici ili čaši kafa poslužuje zbog brzine kojom se hladi. Ako barmenu naručite samo kafu, koja nota ne postoji, nemojte se iznenaditi ako on pristojno pričeka dok mu ne precizno ne objasnite kakvu tačno kafu želite.

Mickey, Donald i Benito

Na razočaranje jezičkih čistunaca Italijani u svoje razgovore rado ubacuju anglicizme. Ali nije oduvek tako. Fašistički vođa Benito Mussolini nastojao je očistiti italijanski jezik od tuđica, a nametnuo je i italijanizaciju prezimena. Išao je toliko daleko da je od 1940. zabranio sve strane termine u italijanskom jeziku.

Tako su Benny Goodman i Louis Armstrong postali Beniamino Buonuomo i Luigi Bracccioforte, ali nakon poraza italijanskih fašista vratila su se njihova originalna imena. Sendviči su još uvek tramezzini, a Italijani su verovatno jedini na svetu koji nikada nisu koristili originalna imena Diznijevih junaka.

Proslava Nove godine

Proslava Nove godine u Italiji je vrlo slična svim ostalim proslavama u svetu sa šampanjcem, konfetima i sa sve više petardi kako se približavate jugu zemlje. Ali italijanski običaj nalaže ulazak u novu godinu razbijanjem nekog starog predmeta, najčešće keramičkog posuđa.

Nepisano je pravilo i da u novu godinu, kako biste bili što srećniji u ljubavi, uđete u crvenom intimnom vešu. Ne zna se precizno potiče li običaj iz antičkog Rima ili je povezan sa kineskim nasleđem. Nedugo nakon Božića izlozi prodavnica prepuni su intimnog veša i čipke u crvenoj boji.

A 1. januara obvezno treba konzumirati supu od sočiva sa pršutom da bi predstojeća godina bila puna novca.

Praznoverje i igre na sreću

U zemlji sa puno praznovernih gde i obrazovani ljudi ne prolaze ispod merdevina ili izbegavaju nastaviti kretanje ako im put preseče crna mačka, učesnici u igrama na sreću praktikuju nepogrešivu tehniku kako bi odredili koje će brojeve zaigrati – takozvanu smorfiju ili numerologiju koja se temelji na snovima.

Naziv smorfia navodno potiče od imena Morfeja, boga snova u staroj Grčkoj, a najpoznatija je napolitanska smorfia. U svakoj smorfiji određena reč, predmet, događaj ili osoba označavaju jedan ili više brojeva. Reč je o prilično preciznom kodu koji daje različite brojeve, zavisno od vrste sporta ili igri na sreću.

Jeste li sanjali cveće, grudi, crkvu, lovca, muziku, strah ili šešir? Svakom pojmu pridružuje se broj od 1 do 90.

Klišeji teško umiru

Da, Italijani gestikuliraju…, često i puno gestikuliraju rukama i na taj se način vrlo dobro sporazumevaju. Neverbalnu kodiranu komunikaciju rukama doveli su do savršenstva.

Jedan od klišeja je da Italijani gotovo svakodnevno konzumiraju testeninu. Testenina je na italijansko tlo stigla iz Mesopotamije i Kine. Isprva se jela bez ikakvih dodataka, ali nakon što je u 16. veku iz Južne Amerike stigao umak od paradajza Italijani su od testa sa umakom stvorili rapsodiju ukusa.

Po podacima Udruženja za industriju italijanske testenine i slatkiša, godišnje po osobi prosečno konzumira 26 kilograma testenine.

Kada je u pitanju pizza, Italijane su pretekli Amerikanci, koji godišnje po osobi konzumiraju 13 kilograma ovog jela u odnosu na 7,3 kilograma, koliko pojede prosečan Italijan.

U slučaju sladoleda apsolutni su prvaci Novozelanđani koji godišnje prosečno po osobi pojedu 27 litara te poslastice u odnosu na 12 u Italiji.

Izvor:opusteno.rs
Foto: Pixabay