parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

ISTORIJA POPULARNIH SMAJLIJA: Kako su nekada izgledali i koji je danas najpopularniji!

 

Emotikoni su prodrli duboko u digitalnu komunikaciju i kulturu današnjice, no prvi emotikoni bitno su se razlikovali od onih koji su nam danas poznati.

Kad je Šigetaka Kurita stvorio prvi emotikon 1999. godine, radio je s mrežom od 12 puta 12 piksela. Dakle, na raspolaganju je imao ukupno 144 tačkice ili 18 bajtova podataka, što znači da je njegovih 176 piktograma zauzimalo nešto više od tri kilobajta. Ta mala količina podataka sadržala je ogromnu količinu značenja.

Većina dizajnera smatrala je nemogućim preneti 176 ideja – uključujući ljude, mesta, osećanja i pojmove – u simbole od 12 bita u roku od 5 nedelja. Reč emotikon dolazi od japanskih reči za sliku, pisanje i znak. Japanski "kanji" znakovi temelje se na kineskim ideogramima, što znači da je njihovo pismo izrazito slikovito.

"Iako i kanji znakovi i emotikoni predstavljaju ideograme, kanji znakovi mi nisu bili inspiracija za stvaranje emotikona. Inspiraciju sam pronašao u piktogramima, mangama i raznim drugim izvorima", kaže Šigetaka Kurita.

Njegovi emotikoni su nastali iz posebnog razloga - kako bi se olakšala komunikacija u novonastalom sistemu mobilnog interneta. Sistem je nudio mogućnost slanja mejlova, ali postojalo je ograničenje od 250 znakova, zbog čega su emotikoni predstavljali izvrsno rešenje za prenošenje željene poruke u ograničenom prostoru. Prvi emotikoni izgledali su mnogo kockastije od današnjih zato što je Kurita tada radito s rezolucijom od 144 piksela. Danas se emotikoni izrađuju pomoću vektorske grafike, zbog čega im je rezolucija znatno veća.

Više decenija emotikoni su se koristili gotovo isključivo u Japanu. Ostale japanske telekomunikacijske kompanije odmah su ih kopirale, no simboli nisu bili standardizovani, što je značilo da se nisu mogli koristiti među različitim mrežama. Emotikoni su tek 2010. godine uključeni u "Unicode" - standard koji upravlja kodiranjem teksta, pa su se godine 722 emotikona pojavila na "Iphone" i "Android" telefonima.

"U Japanu su odmah postali popularni, no njihova je prekookeanska upotreba uzela je maha tek 2012. godine, a taj me vremenski razmak iznenadio", kaže Kurita.

Na službenoj "Unicode" listi danas postoji 2.789 emotikona koji su jako drugačiji od prvobitnih.

"Današnji emotikoni zapravo nisu pravi emotikoni, nego slike", ističe Kurita, a ipak na njih i dalje gleda pozitivno:

"Oni poboljšavaju digitalnu komunikaciju koja se uglavnom odvija preko mobilnih telefona. Ne mislim da su emotikoni štetni za ljudsku komunikaciju budući da ljudi ne komuniciraju samo digitalno."

Najpopularniji emotikon na Tviteru je takozvano "lice koje plače od smeha", koje se od 2013. godine pojavilo u više od dve milijarde tvitova. Kuritin najdraži emotikon je srce, i to zbog pozitivne poruke koju šalje.

"Prvi su emotikoni bili čitljivi samo u svojoj stvarnoj veličini. Kada bi se povećali, kao na primer u našoj knjizi - pretvorili bi se u apstrakciju. Kurita je konstantno procenjivao i kako će njegovi krajnji rezultati izgledati ", ističe Rid.

Emotikoni su prodrli u popularnu kulturu na bezbroj načina - brojni emotikoni predstavljaju poznate pesme, knjige i filmove. Prvi emotikoni su 2016. godine postali deo "Muzeja moderne umetnosti" u Njujorku te tako zauzeli svoje mesto u istoriji dizajna.

 

Kurir.rs
Foto: Arhiva

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost