INFORMATIVNI SADRŽAJ SREĆNE TELEVIZIJE

18. februar 2012. godine - subota

Načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Marić izjavio je da bi realno bilo ocekivati da vanredna situacija na snazi bude još nedelju dana, kada se očekuje da će veći deo neprohodnih puteva u Srbiji biti i očišćen. On je naveo da na odluku o ukidanju vanredne situacije utiče više faktora, a da su neki od njih elektroenergetska situacija, potencijalna opasnost od poplava...
"Ideja je da se nakon sutrašnje sednice Štaba za vanredne situacije održi i sednica u sredu sledeće nedelje na kojoj će biti doneta odluka kada će se ukinuti vanredna situacija", kazao je Marić.
Prema njegovim rečima, trenutno je 5.700 stanovnika u Srbiji zavejano i do njihovih domaćinstava moguće je doći samo helikopterom.
Najkritičnija situacija je, kako je naveo, u Sjenici, Priboju, Novoj Varoši, gde je duvao jak vetar i naneo velike količine snega na puteve, ali je na terenu dosta mašina i ekipa koje rade na čišćenju. Govoreći o mogućim poplavama, on je kazao da su najave od Direkcije za vode i Hidrometeorološkog zavoda prilično umirujuće, ali da postoji potencijalna opasnost na malim rekama.

Rudarski basen Kolubara je stabilizovana proizvodnja uglja na površinskim kopovima najvećeg ugljenokopa u Srbiji, kao i odvoz lignita u termoelektrane. Na zvaničnom sajtu Kolubare navodi se da su za vreme praznika, 15. i 16. februara, svi ugljeni sistemi radili, pa je 15. februara iskopano 80.444 tone uglja.
U TE Nikola Tesla, u Obrenovcu, isporučeno je 72.000 tona, a u TE Kolubara, u Velikim Crljenima, 7.500 tona.
Drugog prazničnog dana proizvodnja je bila veća, 91.229 tona lignita - u TENT je odvezeno 55 vozova, ili oko 81.000 tona, a u TEK oko 10.000 tona ili 20 vozova lignita.
Čišćenje i odledjivanje vagona i sistema obavlja se svakodnevno, a za taj deo proizvodnog procesa odredjen je plac na Polju B, gde se istovaruje ugalj pomešan sa snegom.
Taj ugalj će docnije "biti homogenizovan (obogaćen) kvalitetnijim lignitom sa drugih kopova Kolubare. Na površinskim kopovima Kolubare godišnje se iskopa oko 75 odsto uglja u Srbiji, a TEN trenutno da je oko 60 odsto struje u zemlji.

U Srbiji su jutros putevi prohodniji usled slabljenja padavina, prestanka severnog vetra i porasta dnevnih temperatura, saopštio je Auto-moto savez Srbije. U jutarnjim i večernjim satima je zbog mraza i mokrih kolovoza moguća poledica. Prilikom vožnje kroz tunele postoji opasnost od ledenica.
Otapanje snega i leda uslovljava odrone na putevima kroz stenske useke i klisure. Poseban oprez savetuje se u dolini Ibra, kroz grdeličku, ovčarsko-kablarsku, sicgevačku i drensku klisuru. Putevi ka zimskim planinskim centrima su prohodni, na pojedinim deocima je kolovoz sužen zbog visokih snežnih nanosa. Probijen je i prilaz Kopaoniku iz pravca Brusa, ali je na delu između Srebrnca i Jarma kolovoz sužen pa je saobraćaj usporen i obavezna je upotreba lanaca. Preporučuje se prilaz Kopaoniku sa zapadne strane preko Jošaničke banje ili Rudnice. Na regionalnim putevima, na području Vranja, Niša, Požarevca, Valjeva, Zaječara, Kruševca, Užica, Ivanjice, Požege i Čačka snega na kolovozu ima do pet centimetara. Pojedini lokalni putevi u regionu Novog Pazara, Sjenice, Tutina, Bora i Nove Varoši i dalje su neprohodni, ili je u funkciji samo po jedna traka. Na graničnim prelazima zadržavanja putničkih vozila su do 30 minuta.

Ko god je sumnjao da Subotičani nisu inspirisani (svim) ovim snežnim danima, ova foto vest bi trebala to da demantuje.
U toku jučerašnjeg dana pravu atrakciju na Segedinskom putu (preko puta zgrade Policijske uprave Subotica) izazivao je Sneško Belić (pre)obučen u policajca, koji je "nepomično stajao" pored puta i izazivao oduševljenje kod svih prolaznika.
Pored Sneška Belića zatekli smo i maštovitog autora koji je sa ponosom posmatrao kako prolaznici uzimaju svoje mobilne telefone i slikaju "Sneška Belića u uniformi" (i mi smo isto to uradili - klikni na desnu sliku za uvećani prikaz).
Policajac - Sneško Belić je obeležio 17. februar u Subotici kao fotografija sa najviše lajkova i komentara na mnogim Facebook profilima naših sugrađana.
Kreatoru ovog Sneška Belića čestitamo na maštovitosti i originalnosti.

U Ski centru na Staroj planini visina utabanog snega na stazam je 110 centimetara. U funkciji su ''Konjarnik'', ''Sunčana dolina'' i ''Jabučko ravnište''. Put do Babinog zuba je prohodan, uz obaveznu zimsku opremu. Zabranjeno je kretanje kamionima sa prikolicom i šleperima. Visina snega van staza je 220 centimetara. Javno preduzeće ''Skijališta Srbije'' odlučilo je da produži radno vreme, tako da su sada staze otvorene od 8:30 do 16:30 časova. Očekuje se da će velike količine snega, visoke spoljne temperature, prijatne meteorološke uslove bez vetra i duže radno vreme iskoristiti veliki broj ljubitelja zimskih sportova i prirode.

Predsednik opštine Bor Nebojša Videnović naložio je javnom preduzeću “Toplana” da svim korisnicima daljinskog grejanja za 15 odsto umanji februarski račun zbog trodnevnog zastoja u isporuci toplotne energije. Videnovoć, koji je i predsednik opštinskog štaba za vanredne situacije, zatražio je i da se nagrade svi radnici “Toplane” koji nisu odlazili kući tri dana kako bi se sanirao problem sa smrznutim ugljem, a potom i havarija na oba kotla. Grejanje u Boru, koje koristi skoro 95 odsto domaćinstava, od sinoć je normalizovano a radijatori topli.
Član tog štaba, komandir vatrogasne brigade Policijske uprave u Boru Miodrag Marković, upozorio je da su još na meteorološkoj stanici na Crnom vrhu zavejani radnici meteorološke službe, zbog čega je podnet zahtev za angažovanje helikoptera.

Na današnji dan: 1866. - Rođen je srpski vojskovođa Janko Vukotić, divizijar crnogorske i general jugoslovenske vojske, jedan od najvećih vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. sandžačkom vojskom, čijih je 6.500 boraca u odsudnoj bici kod Mojkovca sprečilo 53. i 62. diviziju austrougarske armije sa 20.000 vojnika i neuporedivo nadmoćnijom artiljerijom da udare u bok Srbima koji su se povlačili ka Albaniji. U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. komandovao je Istočnim odredom crnogorske vojske, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Crnogorskom divizijom u sastavu srpske vojske.
1877. - Rođen je srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić, koji je pretežno komponovao na osnovama srpske narodne muzike. Završio je Konzervatorijum u Beču, bio direktor muzičkih škola "Stanković" i "Mokranjac" u Beogradu, kapelnik Narodnog pozorišta, šef muzičkog odeljenja Radio Beograda, urednik "Muzičkog glasnika". Dela: muzika za komade ("Ajša", "Koštana", "Dorćolska posla", "Kosovska tragedija"), opera "Zulumćar", "Ženidba Janković Stojana" (nedovršena), orkestarski "Skerco d-mol".
1885. - Objavljene su "Avanture Haklberi Fina" Marka Tvena.
1915. - Umro je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Napredne stranke 1880. Bio je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u Beogradu, član Državnog saveta, ambasador Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih poslova i dvaput premijer. Kao šef srpske delegacije, zaključio je 1912. mir s Turskom posle Prvog balkanskog rata. Objavio je više od 400 naučnih radova, najviše iz istorije, slovenske filologije, teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske geografije. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je učenik Đure Daničića, a od 1865. do 1868. uređivao je i izdavao časopis "Vila". Njegovom zaslugom štampani su "Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka" i "Zakonik Stefana Dušana cara srpskog". Dela: "Vaskrs države srpske", "Srbi i Turci XIV i XV veka", "Selo", "Balkanska pitanja", "Istorija srpske književosti", "Srpska gramatika".

17. februar 2012. godine - petak

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Milan Dacić i direktor Republičke direkcije za vode Aleksandar Prodanović rekli su da, sudeći prema vremenskim prognozama, naglog otapanja snega neće biti. Prodanović je rekao da Srbiji zasad ne preti opasnost od poplava i da nema mesta panici.
- Najgori mogući scenario je da dođe do naglog otopljenja, to jest da se sneg otopi u roku od tri dana. Ali čak ni tada nema mesta strahu od izlivanja reka, jer smo još u januaru obavili sve neophodne pripreme za odbranu od poplava - objasnio je Prodanović.
On je rekao da je popunjenost korita na svim našim rekama od pet do 20 odsto, što znači da većih problema s vodostajem neće biti. Osim toga, kako je objasnio Dacić, u narednom periodu temperature će biti stabilne.
- U narednih 10 dana biće toplije, ali neće doći do naglog porasta temperature. Očekuje se sneg tokom noći, a ujutru mrazevi, s dnevnom temperaturom i do 10 stepeni. U subotu će maksimalna temperatura dostići šest stepeni, a u nedelju osam u celoj zemlji. Ujutru i uveče temperature će biti ispod nule - rekao je Dacić.

Apatinski ribari intenzivno rade na spasavanju ribe koja se, zbog veoma niskih temperature, našla ispod debelog leda, kakav u ovim krajevima nije viđen u proteklih 30 godina. Ribari AD ,,Jedinstvo"Radnoj jedinici ,,Ribarstvo" u Svilojevu, kod Apatina, kažu da je debljina leda na jezerima i u zimovnicama dosezala i 40 centimetara, što je opasna pretnja tonama konzumne ribe – šarana, tolstolbika i amura, ali i jednogodišnje šaranske mlađi. Ni temperatura od minus 25 stepeni nije ih sprečila da uzmu alatke u ruke i seku otvore kako bi spasili ribu. ,,Dešavalo se i ranijih godina da se zbog hladnoće ledi voda na jezerima, ali je debljina leda sada gotovo udvostručena. Posao ribara zimi je posebno težak, ali znamo šta u ovakvoj situaciji treba raditi", izjavio je za Apatinsku TV savetnik za ribarsku proizvodnju Milan Pavlović.
Ribari Josi Šegrt, Marinko Vidaković i Goran Rajšić, kao i vozač kamion Željko Bajić, obučeni u toplu odeću i duboke ribarske čizme, na sredini jezera motornom testerom prave otvore spasavajući ribu. Za razbijanje se koriste i drugi alati, poput sekire, lopate i čaklje sa paroškama kojom se velika gromada leda potapa

U Bačkoj Topoli je 02. 02. počelo da radi privremeno prihvatilište za sve ljude koji imaju potrebu za zbrinjavanjem zbog izuzetno hladnog vremena. Tu odluku doneo je opštinski štab za vandredne situacije imajući u vidu višednevne ekstremno niske temperature, rečeno je Tanjugu u lokalnoj podružnici Crvenog krsta koji će realizovati akciju zbrinjavanja.
Na raspolaganju zainteresovanima je prostorija u objektu dnevnog boravka za stare, gde će im uz boravak u zagrejanom prostoru biti obezbeđeni i topli napici.
U slučaju potrebe, kako navode u Crvenom krstu, dok traju "ledeni dani" biće organizovano i noćno dežurstvo i mogućnost privremenog smeštaja i u toku noći. Za tu uslugu obezbeđeni su sunđeri za spavanje i ćebad.

Opština Bačka Topola je 2003. godine, među prvima u Srbiji, osnovala instituciju lokalnog ombudsmana. Prema rečima opštinskog ombudsmana Miladina Nešića, to ih obavezuje da stalno tragaju za novim mogućnostima uz pomoć kojih će njihov rad biti uspešniji, a dobar primer za to je upravo rad na terenu. – U Srbiji smo među prvima uveli terenski rad. Ideju smo pokrenuli 2009. a taj program je u potpunosti ostvaren prošle godine.
U njega su uključeni Pačir, Stara Moravica, Bajša, Novo Orahovo i Gunaroš, a u toku je njegovo proširivanje, budući da je za to zainteresovano više mesnih zajednica i u toku su dogovori o tome – rekao je Miladin Nešić za "Mađar so".
Prema rečima opštinskog zaštitnika građana, redovne posete selima su značajne zbog toga što građani imaju pre svega socijalne probleme i baš nemaju novca za putovanje do Bačke Topole. – Znamo i da autobuske linije baš ne funkcionišu, naročito ne na periferiji. Smatrali smo da će građanima biti od pomoći ukoliko na licu mesta budu mogli da se obrate instituciji ombudsmana i da predoče svoje probleme. Ovakav rad pokazao se uspešnim i do sada nam se u mesnim zajednicama obratilo 1112 građana – rekao je Nešić.

Navijači subotičkog kluba čiste sneg sa terena kako bi timu, koji podržavaju, obezbedili što bolje uslove za nastavak priprema kad se vrati iz Budve. Pripadnici navijačke grupe Blue Marines, odnosno navijači subotičkog Spartaka, danas su se latili lopata u službi kluba. Dok se prvi tim nalazi na pripremama u Budvi, navijači su dali doprinos tako što su čistili terene od debelog sloja snega.
Grupa od dvadesetak momaka uzela je lopate u ruke i zajedno sa ljudima koji održavaju Gradski stadion u Subotici sklanjali sneg, najpre sa pomoćnog, a potom će na red doći i glavni teren. Navijači su želeli da omoguće svom timu da po povratku sa priprema ima što bolje uslove za nastavak treninga uoči početka prolećnog dela sezone.

Šestoro Kruševačkih beskućnika je u proteklih desetak dana smešteno u prostorije Mesne zajednice Rasadnik. Bivši radnik kruševačkog Javnog komunalnog preduzeća Miroslav rekao je da ga je najpre bilo sramota da se obrati za pomoć, ali da je to učinio "kada je shvatio da ne može da izdrži hladnoću".
"Imam kuću, ali nisam uspeo da kupim ogrev. Proveo sam jednu noć u ledenoj kući i onda odlučio da se za pomoć obratim Centru za socijalni rad", rekao je Miroslav.
Još jedan Kruševljanin smešten je u Mesnoj zajednici. Kaže da živi u jednoj prostoriji i da nije imao novca za ogrev.Njih dvojica su kazali da im je jedini prihod 5.500 dinara koje primaju od Centra za socijalni rad.Sekretar Mesne zajednice Rasadnik Bratislav Rašović naveo je da je ovo samo privremeno rešenje kako se ljudi ne bi posmrzavali i dodao da je najveći problem to što nema odgovarajućeg kupatila.
"Organizovali smo dvadesetčetvoročasovno dežurstvo, u opremanju nam je pomogla Vojska koja je dovezla krevete, Crveni krst je obezbedio ćebad, hranu dovozi predškolska ustanova "Nata Veljković", lekari Zdravstvene stanice pružaju potrebnu zdravstvenu negu", rekao je Rašović.
Gradska uprava Kruševac je 1. februara formirala Komisiju koja je odlučila da se bolesna i iznemogla lica smeštaju u Gerontološki centar, a oni koji ne pripadaju toj kategoriji u pomenutu mesnu zajednicu.

Na današnji dan:
1863. - Srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević poklonio je državi zgradu u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mišino zdanje. U pismu Ministarstvu prosvete poručio je da kuću ustupa "svom otečestvu" za smeštaj "učenih i prosvetnih zavoda". U njoj je sada Rektorat Beogradskog univerziteta.
1867. - Kroz Suecki kanal prošao je prvi brod.
1871. - Rođen je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čije je stvaralaštvo izuzetne versifikacije udarilo pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini XX veka. Završio je učiteljsku školu u Somboru i bio učitelj u srpskim školama u Bosni i Hercegovini, posle čega je studirao prava u Ženevi i Parizu, gde je diplomirao. Od 1912. do 1941. bio je diplomata kraljevina Srbije i Jugoslavije i ambasador u velikim evropskim gradovima. Zajedno s piscima Aleksom Šantićem i Svetozarom Ćorovićem, takođe istaknutim srpskim nacionalistima, u Mostaru je pokrenuo književni list "Zora". Već prvom pesničkom zbirkom "Pjesme" (1901) predstavio se kao nadahnut liričar obuzet temama bola i usamljenosti, ljubavi i smrti. Umro je 1943. u SAD i njegove mošti prebačene su u otadžbinu tek u jesen 2000. i sahranjene u grobnici manastira Nova Gračanica iznad Trebinja. Pod režimom Josipa Broza bio je prokažen i optuživan za četničko opredeljenje. Osim pesama, od kojih su mnoge neprolazne umetničke vrednosti, pisao je i prozu ("Jutra sa Leutara"), putopise ("Gradovi i himere", "Pismo iz Ženeve", "Pismo s Alpa", "Pismo iz Španije"), eseje ("Blago cara Radovana", "Moji saputnici", "Staza pored puta"), studije ("Grof Sava Vladislavić").
1904. - U Milanu je premijerno izvedena Pučinijeva opera "Madam Baterflaj".
1932. - Umro je srpski general Mihailo Rašić, komandant Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u Beograd i plotunima s Banovog brda razorila most na Savi preko kojeg su se povlačile austrougarske trupe.

16. februar 2012. godine - četvrtak

Dinar će u petak na mesečnom nivou oslabiti prema evru za 3,4 odsto, a na godišnjem za 4,2 odsto. Domaća valuta je do sada bila najslabija 10. februara ove godine, kada je devizni kurs bio 109,1794 dinara za evro. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu 8. februara prodala 10 miliona evra, a 9. februara 68,5 miliona evra da bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa. U 2012. godini dinar je bio najjači 11. januara kada je kurs iznosio 103,6922 dinara za evro.

Na područuju Pomoravskog okruga svi putni pravcu su prohodni, a zabrana kretanja za šlepere i kamione sa prikolicom je na regionalnim putevima Despotovac - Senjski Rudnik, Vodna - Lipovac i Stenjevac - Resavska Pećina, izjavila je portparol Policijske uprave u Jagodini Gordana Cvetić.
Na putevima ima ugaženog snega zbog čega je saobraćaj usporen i otežan, uključujući i deonicu autoputa Beograd - Niš kroz Pomoravlje, istakla je Cvetić i napomenula da u poslednja 24 sata na putevima ovog okruga nije blo saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima.
Cvetić je istakla da je sinoć u naselju Trnava kod Jagodine izbio požar u stolarskoj radionici i stovarištu građe vlasnika M.R.
"Nakon nekoliko sati borbe sa požarom pripadnici Vatrogasno-spasilačkog bataljona iz Jagodine i Vatrogasno-spasilačke čete iz Paraćinu ugasili su požar, a povređenih nije bilo", rekla je Cvetić. Ona je dodala da su sneg, niska temperatura i hladnoća otežavali rad vatrogascima i da će uzrok požara utvrditi istraga koja je u toku, dodala je Cvetić.
Sa ulica Jagodine jutros je nastavljeno odvoženje snega, a snabdevanje strujom, gasom, vodom i toplotnom energijom je stabilno, izjavio je član Gradskog štaba za vanredne situacije, zadužen za teren, Branko Ilić.

Fondacija "Betlen Gabor" iz Budimpešte objavila je spisak 56 institucija i programa od posebnog značaja za nacionalnu kulturu i razvoj mađarskog naroda, koje će biti podržane od strane Mađarske države, među kojima se nalazi i 11 institucija i programa iz Vojvodine.To su programi za više obrazovanje, kulturnu delatnost i dijasporu Nacionalnog saveta mađarske nacionalna manjine, Dom za devojke u Zrenjaninu, Dom za učenike "Apacai" u Novom Sadu, Katolički dom dečaka u Totovom Selu, Gimnazija u Senti, Dom studenata Bonaventurianum u Novom Sadu, Dom za dečake Emmaus u Mužlji, Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku i Televizija Pannon iz Subotice, prenosi internet portal Vajdašag ma (Vojvodina danas) .
Kriterijume za određivanje institucija od posebnog značaja odredila je Stalna konferencija mađarskih poslanika, izjavila je zamenica državnog sekretara za nacionalnu politiku Mađarske Žužana Repaš.
"Ove institucije će svake godine dobijati dotaciju iz budžeta Mađarske, tako im rad neće zavisiti od konkurisanja na raznim projektima", istakla je Repaš, dodajući da će spisak svake godine biti revidiran.

Zasadi voća u Srbiji su za sada u zadovoljavajućem stanju mirovanja i prema prvim procenama sadašnje vremenske prilike neće oštetiti voće, izjavio je u utorak naučni saradnik Instituta za voćarstvo u Čačku Milisav Mitrović.On je agenciji Beta rekao da je postepeno snižavanje temperature u toku ove zime bilo pogodno za voćne vrste. Mitrović je dodao da niske temperature mogu oštetiti voće koje je zasadjeno na lokalitetima koja nisu tipično voćarska, zbog čega voćari moraju da vode računa o izboru terena za sadjenje voćnjaka.
Prema njegovim rečima, niske temperature mogu ošteti kupinu, koja je osetljiva na temperature ispod minus 18 stepeni, kao i pojedine sorte breskve, ali za sada nema podataka o štetama na tim vrstama voća.Mitrović je istakao da su oštećenja moguća i na voćnim vrstama koje pre početka zime nisu dobro zaštićene, odnosno tretirane djubrenjem i prskanjem, kao i na onim voćkama koje su u prošloj godini bile preopterećene rodom.

Dmitrij Lisicin iz Kazahstana, zbog terapije u Atomskoj banji, preleteo je pola Azije i deo Evrope i, promenivši tri prevoza, posle 28 sati putovanja stigao u Čačak. Dalek put prevalila je i porodica Mirilov iz Moskve. Hladnoća i vremenske neprilike nisu naterale Kazahstanca Dimitrija Lisicina da odloži putovanje u Atomsku banju kod Čačka. Da bi stigao na odredište, promenio je tri prevozna sredstva i u putu proveo 28 sati.U Gornjoj Trepči Dimitriju nije hladno, jer i sada, na minus petnaest, sigurno je toplije, nego u njegovoj rodnoj Karagandi. Zbog terapije u banji kod Čačka preleteo je pola Azije i deo Evrope. Znao je, kaže, koliki ga put čeka, jer je pod Vujnom boravio i prošle godine. Nije odustao ni zbog skoro trideset sati putovanja.Dimitrij Vladimirovič Lisicin iz Karagande kaže da mu banja pomaže, naročito posle prve nedelje boravka ovde, posebno voda. A da bi se osećao bolje, potrebno je da dolazi najmanje dva puta godišnje.Da bi doputovao u snegom okovanu Gornju Trepču, Dimitrij je morao da promeni tri vrste prevoza. Vozom je stigao do Astane, potom avionom do Istanbula, pa drugim letom do Beograda i autom do banje. Dalek put prevalila je i porodica Mirilov iz Moskve.
Marica Mirilov, iz Moskve kaže da će i srce i telo da leče u Atomskoj banji:
"Srce zato što smo se vratili u domovinu, a zdravlje zato što Atomska banja stvarno pruža mnoge mogućnosti, što se tiče probavnog sistema i kičme."
Za boravak i rehabilitaciju u Gornjoj Trepči sve je više zainteresovanih gostiju iz inostranstva, kojima ni udaljenost od više hiljada kilometara ne smeta.
Prema rečima Ane Boričić, Atomska banja se poslednjih godina sve više predstavlja na inostranom tržištu, na sajmovima, i to je jedan od razloga veće zainteresovanosti gostiju iz čitavog sveta.Dimitrij boluje od multiple skleroze, kao i većina posetilaca Atomske banje. Vidno poboljšanje zdravstvenog stanja posle prošlogodišnjeg boravka bilo je presudno da, sa drugog kontineta, ponovo dođe u okolinu Čačka.

Pre sto godina, rođen je poznati istraživač, književnik, prevodilac Tibor Sekelj, a tim povodom u Subotici biće priređen memorijalni program posvećen njegovom životu i radu. Sekelj je rođen u Slovačkoj, u Spiškoj Soboti, i kao pasionirani istraživač i putnik živeo je na mnogim mestima, ali je veliki deo života proživeo upravo u Subotici, gde je i umro 1988. godine. Subotica je samo jedan od čitave mreže gradova širom sveta koji će tokom ove godine obeležiti život i delo Tibora Sekelja, čoveka radoznalog duha, istraživača egzotičnih južnoameričkih predela, putopisca, poliglote, književnika koji je pisao na nekoliko jezika, promotera i jednog od najvećih stručnjaka međunarodnog jezika esperanta, novinara, alpiniste, slikara... Brojne su oblasti u kojima se okušavao Tibor Sekelj, i u kojima je dao svoj doprinos boljem razumevanju sveta i čoveka. Prokrstario je čitavu planetu, živeo među južnoameričkim urođenicima, istraživao najviše svetske vrhove, a svoje impresije, saznanja, i rezultate istraživanja ostavio je u tridesetak eseja, romana, pripovedaka, među kojima je najpoznatiji roman "Kumevava, sin džungle" napisan na esperantu a preveden na tridesetak jezika sa gotovo svih kontinenata. Godišnjica rođenja ovog nesvakidašnjeg avanturiste, Indijane Džonsa sa naših prostora (kako ga je inače nazvao njujorški novinar i filmadžija Tibor Špigel u tekstu za subotički portal "Diurnarius"), biće obeležena zahvaljujući Društvu esperantista iz Subotice, koje je najavilo i okrugli sto o delu Tibora Sekelja na kojem će učestvovati tridesetak stručnjaka iz celog sveta i putem interneta.

Igrano-dokumentarni film scenariste i reditelja Gordana Matica Žućko - priča o Radivoju Koraću premijerno će biti prikazan večeras od 20.30. časova.
Na premijeru filma svoj dolazak su potvrdile mnogobrojne ličnosti iz sportskog, kulturnog i javnog života. Među njima su i Bora Stanković, Ranko Žeravica, Vladimir Cvetković, Nemanja Đuric iz Srbije, Ivo Daneu i Boris Kristančić iz Slovenije, Josip Đerđa i Nikola Plećaš iz Hrvatske, koji su i sagovornici u filmu.Film je snimljen pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije, iz čijeg je kabineta potvrđen dolazak predsednika Tadića na premijeru filma.Film su podržali su i Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Ministarstvo kulture, Ministarstvo omladine i sporta, Filmski centar Srbije, Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski komitet Srbije, Košarkaški savez Srbije, Košarkaški savez Beograda, OKK Beograd, Grad Kragujevac, Grad Sombor, Grad Ljubljana, opština Stari grad, opština Vračar.Sponzori filma su Telekom Srbija, Srbijagas, Pošta, Uniqa osiguranje, Elektroprivreda Srbije, Udruženje banaka Srbije, Lasta.Film su medijski podržali Prva TV, Politika, Kurir, Večernje novosti, Radio TRI, portal Na dlanu, Radio Naxi, Naxi portal, portal Mondo, Arena sport, SOS kanal, Sportski žurnal, Sport.Film Žućko - priča o Radivoju Koraću osvojio je dve nagrade na Filmskom festivalu u Palermu - za najbolji strani film i najbolju režiju.Žućko - priča o Radivoju Koraću snimljen je u produkciji kompanija ReKreativno i Gargantua i koprodukciji sa Arkadena studiom iz Slovenije.

Na današnji dan
- Danas je praznik Sveti Simeon Bogoprimac. U vreme cara Ptolomeja Filadelfa, svetitelj Simeon je, kao jedan od znamenite sedamdesetorice, izabran da prevede Bibliju sa hebrejskog na grčki jezik. Radio je savesno svoj posao, ali kada je prevodio Knjigu proroka Isaije zbunio se kod reči "djeva će zatrudnjeti i rodiće sina" i odlučio da napiše "mlada žena". U tom trenutku, javio se Simeonu anđeo Božji i objasnio mu da je proročanstvo istinito i da će se u njega uveriti jer, po Božjoj volji, neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenog od devojke. Obradovan ovim glasom s neba, pravedni Simeon ostavio je proročanstvo neizmenjeno i zahvalio Bogu što će videti Obećanoga. Kada je Deva sa Mladencem došla u hram jerusalimski, Duh Božji javio je Simeonu srećan događaj. Radosan starac uzeo je Hrista u ruke, a potom zamolio Boga da ga, sada srećnog, otpusti iz ovog života. Ubrzo zatim izdahnuo je sveti Simeon; ovaj pravedni starac smatra se i danas zaštitnikom male dece.
1871. - Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, najveći srpski satiričar, koji je sarkastično i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciju i nasilje, lažno rodoljublje i do servilnosti poslušno građanstvo. Posle završetka Velike škole u Beogradu, bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima Obrenovića. Od 1905. do smrti 1908. bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list "Stradija". Počeo je realističkim pripovetkama iz seoskog života, ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti. Dela: satirične pripovetke "Stradija", "Vođa", "Danga", "Mrtvo more", "Kraljević Marko po drugi put među Srbima".
1877. - Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanani posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kritičari je smatraju klasikom srpske književnosti, a povodom njene smrti 1958. jedan od njih ocenio je da je umro "literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra". Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sarađivala je u svim boljim srpskim i hrvatskim književnim časopisima. Bila je znalac mnogih jezika i izvrstan prevodilac, a naročito je mnogo prevodila sa engleskog. Dela: putopis "Pisma iz Norveške", roman "Đakon Bogorodičine crkve", pripovetke "Hronika palanačkog groblja", "Saputnici", "Gospa Nola", eseji "Analitički trenuci i teme", "Zapisi o mome narodu", "Mir i nemir", "Njegošu - knjiga duboke odanosti", "Govor i jezik - kulturna smotra naroda".

15. februar 2012. godine - sreda

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka obeležiće danas Svetski dan dece obolele od raka u Beogradu, Novom Sadu i Nišu različitim manifestacijamaCilju je podizanje svesti o tome da je neophodno unaprediti kvalitet lečenja obolele dece.Moto ovogodišnje akcije, kojom će NURDOR obeležiti Svetski dan dece obolele od raka u sva tri grada u Srbiji gde se leče je "Vaša ljubav nam znači jer zajedno smo jači".Obeležavanja ima za cilj da se podstakne podizanje društvene svesti o problematici raka kod dece, kao i utiče na unapređenje kvaliteta lečenja i oporavka i rešavanje sistemskih pitanja.
Centralni događaj, kojim će svečano biti obeležen ovaj dan, biće organizovan u "Delta siti šoping centru" u Beogradu, a u Nišu i Novom Sadu u "Merkator" tržnim centrima. U okviru zabavnog dela programa učestvovaće finalisti muzičkog takmičenja "Prvi glas Srbije", a posetioci će imati priliku da kupovinom promotivnih artikala- majica, kapa, platnenih torbi, privezaka i slično daju svoj doprinos borbi protiv raka kod dece.
Gotovo svakoga dana jedno dete oboli, a svake nedelje jedno dete umre od raka u Srbiji. Na sreću, procenat izlečenja je veći nego kod odraslih i njih 60 odsto se izleči. Takođe, od raka se u Srbiji godišnje leči oko 500 dece u pet bolničkih ustanova.
U Beogradu lečenje je moguće u tri zdravstvene ustanove- Inistitutu za majku i dete, Univerzitetskoj dečjoj klinici i Inistitutu za onkologiju, a deca obolela od raka leče se i okviru kliničkih centara u Nišu i Novom Sadu.
Najčešće maligno oboljenje kod dece je akutna leukemija, gde je i procenat izlečenja najveći, oko 70 odsto, a terapija traje 105 nedelja.
U saopštenju Zavoda za javno zdravlje u Subotici navodi se da savremena terapija, uz uslove lečenja u našoj zemlji, omogućava potpuno izlečenje oko dve trećine obolelih, dok se u Americi i zapadnim zemljama procenat izlečenja kreće i do 80 odsto.
Kako se navodi u saopštenju, primarna prevencija, odnosno sprečavanje nastanka bolesti i u ovom slučaju ima neprocenjivi značaj, pre svega zbog toga što je najznačajniji i najprošireniji spoljašnji faktor rizika za razvoj raka, duvanski dim.

Na Varoškom groblju u Kragujevcu danas je služen pomen povodom 97 godina od smrti doktorke Elizabet Ros, Škotlanđanke koja je umrla od tifusa u kragujevačkoj bolnici 1914, gde je lečila srpske ranjenike u Prvom svetskom ratu. Elizabet Ros došla je u Srbiju kako bi pomogla u suzbijanju epidemije pegavog tifusa. Pomenu su prisustvovali ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport, ambasador Kanade Roman Vaščuk i ambasadorka Australije Helena Stadert. Pored predstavnika ambasade vence kraj spomenika britanskim humanitarnim radnicama položili su predstavnici Kragujevca, Crvenog krsta Srbije, Srpskog lekarskog društva, Vojske Srbije, Komore medicinskih sestara, Doma zdravlja, Udruženja ratnika od 1912. do 1920. godine i Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata. Ambasador Devenport je kazao da je zahvalan građanima i gradu Kragujevcu koji čuvaju sećanje na Elizabet Ros i druge članice Škotske ženske bolnice. Devenport je dodao da se ove godine obeležava 175. godišnjica srpsko-britanskih odnosa, podsećajući da su uspostavljeni upravo u Kragujevcu predajom zvaničnog pisma knezu Milošu Obrenoviću. "Velika mi je čast da prisustvujem odavanju pošte Elizabet Ros, a humanost koju je pokazalo preko 600 članova medicinskih misija iz Velike Britanije, Kanade i Australije, kao i drugih zemalja i danas jača prijateljstvo među našim zemljama", rekao je britanski ambasador. Prema njegovim rečima, danas iskazujemo divljenje za hrabra dela Elizabet Ros i drugih članica misije koje su pružale nesebičnu pomoć Srbiji u strašnim danima za celu Evropu i sa srpskim kolegama borile se protiv pegavog tifusa iako su znale kojim se opasnostima izlažu. "Pokazale su nam pravi put, da svako od nas treba da da svoj doprinos u onome u čemu je najbolji", naveo je Devenport.

Tradicionalno od 2000.godine Ekološki pokret ,,Bela breza" i Radio Kruševac, organizuju literarni konkurs na temu ,,Vino i ljubav" u susret Svetom Trifunu i Svetom Valentinu. Na ovogodišnji konkurs stiglo je 35 radova, a žiri, koji su činili Gordana Vlahović, književnica, Ljiljana Pantelić, pesnikinja i Dragana Banjac, profesor književnosti, odlučili su da dodele tri nagrade u juniorskoj i tri u seniorskoj konkurenciji.

Članovi društva za zaštitu životinja ,,Košutnjak" tokom čitave zime hrane i leče napuštene životinje na ulicama Čačka. Iako u vreme opšte nemaštine nailaze na osude pojedinih građana, kažu da životinje pate kao i ljudi. Desetak porodica svakodnevno na utvrđenim punktovima ostavlja hranu i prebrojava ljubimce bez vlasnika. Mnogi četvoronošci jutro dočekaju osakaćeni, gladni i bolesni. Jedini koji, osim članova društva i nekolicine građana, imaju razumevanja za patnje ovih krznenih stvorenja su veterinari, koji svoje usluge najčešće ne naplaćuju.
Članovi društva, osim skromnih donacija, oslanjaju se isključivo na sopstveni džep. Tako kupuju hranu i druge potrepštine za napuštene životinje.
- Uspeli smo zahvaljujući doborti jedne Beograđanke, gospođe Milene, da mesečno dobijamo po džak granulirane hrane za životinje. Zahvalni smo i veterinarima, koji uvek dođu na intervencije, a naplate najčešće nabavnu cenu vakcine ili leka – priča Dušanka Brajić, inače profesor hemije.
Ona dodaje da razume revolt građana koji ovi psi ujedaju na ulicama, ali napominje da zajednica ne čini dovoljno da se psi uklone sa ulica, što je cilj članova društva ,,Košutnjak". Osim prihvatilišta u Požegi, gde se zbrinjavaju psi bez vlasnika sa teritorije Čačka i još pet opština, drugog azila nema. Na poziv nadležnih, šinteri odvoze sa ulica lutalice, pa ih posle sterilizacije i vakcinacije ponovo vraćaju.
Članovi društva, osim skromnih donacija, oslanjaju se isključivo na sopstveni džep. Tako kupuju hranu i druge potrepštine za napuštene životinje.
- Poznajemo još desetak ljudi koji hrane, zbrinjavaju i leče napuštene pse u okolini svojih kuća ili radnih mesta. Oni nisu članovi društva, ali su veliki zaštitnici životinja. Možda ima još toliko ljudi u Čačku za koje mi ne znamo. Sve u svemu, malo za ovoliki grad, kaže ova žena u čijem stanu, gde živi sa suprugom i troje dece, borave još i tri psa.

Pokrajinski štab Vojvodine za Vanredne situacije je, nakon nekoliko apela Gradskog štaba, doneo odluku o zbrinjavanju lažnih azilanata.
Gradski štab je odmah po dobijanju informacije od Pokrajinskog štaba zakazao sastanak sinoć u 19:00 časova na kojem je organizovano preseljenje lažnih azilanata i deo njih je noćas premešten sa lokacije na kojoj su se do sada nalazili (Deponija) u prostor nekadašnjeg restorana "Fontana" na Paliću. Realizacija ovih zadataka poverena je subotičkom Crvenom krstu.
Crveni krst Subotice je posao premeštaja započeo potragom u okolini Deponije. Grupa azilanata upućena je u nekadašnji restoran "Fontana" na Paliću.

U Srbiji danas ujutru umeren i jak mraz, ponegde i magla, u toku dana biće umereno oblačno i toplije, dok se krajem dana predviđa naoblačenje sa snegom najpre na severu, a tokom noci i u ostalim krajevima. Duvaće slab i umeren, jugozapadni, krajem dana i u toku noci pojacan severozapadni vetar. Jutarnja temperatura kretaće se od -15 do -6 stepeni, a najviša dnevna biće od -4 do plus 3 stepena. Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Beogradu danas ujutru umeren mraz, a u toku dana malo i umereno oblacno i toplije. Uveče i tokom noći i u glavnom gradu biće naoblačenje sa snegom. Jutarnja temperatura kretaće se oko -8, a najvisa dnevna oko tri stepena. Prema izgledima vremena za sedam dana, u četvrtak će biti oblačno sa umerenim i jakim severozapadnim vetrom i snegom mestimično uz manje povecanje sneznog pokrivaca i lokalno stvaranje sneznih nanosa. U petak u većini krajeva kratkotrajan prestanak padavina i slabljenje vetra.
Prognoza za subotu, nedelju i ponedeljak:
Tokom noći na subotu u severnim krajevima, a u subotu i u ostalom delu zemlje ponegde slab sneg. U nedelju će biti suvo, a zatim do kraja perioda promenljivo sa slabim snegom povremeno, u ponedeljak na severu, a zatim u jugozapadnim delovima zemlje. Temperatura u postepenom porastu.

Na današnji dan:
- Danas je hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje. Praznik je ustanovljen još u najstarijem dobu hrišćanstva, ali se svečano počeo proslavljati tek oko 541-542. godine, za vreme cara Justinijana. U Carigradu i okolini beše se, naime, pojavio veliki pomor, koji je za tri meseca odneo deset hiljada ljudi, a u Antiohiji se javiše jaki zemljotresi, no kada su na Sretenje održana sva velika narodno-svečana molepstvija, sve nevolje su prestale. Ovaj dan praznuje se 15. februara (2. februara po starom kalendaru), no ako se desi da padne prve nedelje Velikog posta, njegovo se praznovanje prenosi u Sirnu, tj. Belu nedelju. Od Sretenja, po narodnom verovanju, dani postaju duži, a noći kraće, te stoga postoji izraz "Sretenje - obretenje". Od ovog dana više ne može biti zime kao pre toga. Na Sretenje, kažu, medved izlazi iz svoje jazbine i pogleda niz sunce: ako spazi svoju senku, vraća se u jazbinu da produži spavanje još šest nedelja jer će i zima još toliko trajati, a ako senku ne vidi, uputi se u šumu da traži hranu.
399. - Sokrat, grčki filozof o kom jedine podatke imamo zahvaljujući sačuvanim Platonovim spisima, osuđen je na smrt. Presuda je glasila: "Kriv je Sokrat što ne veruje u bogove u koje veruje država, nego uvodi druga nova božanstva, a kriv je i zato što kvari omladinu." Odbio je da se spase bekstvom i mirno je ispio dosuđeni vrč otrova. Njegova najpoznatija izreka je: "Ja znam da ništa ne znam (Scio me nihil scire)."
1804. - Karađorđe je na zboru u Orašcu izabran za vođu Prvog srpskog ustanka. U znak sećanja na početak ustanka, kao i na događaj iz 1835. kada je donet Sretenjski ustav, današnji dan slavi se kao centralni državni praznik - Dan državnosti Republike Srbije (od 2002. godine).
1832. - U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Posle Drugog svetskog rata, Biblioteka je obnovljena i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na Svetosavskom platou u Beogradu.
1835. - Donesen je liberalni Sretenjski ustav Srbije, koji je po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio Dimitrije Davidović. To je prvi ustav na Balkanu. Po tom ustavu je zakonodavna i izvršna vlast pripadala knezu i Savetu, što je značilo ograničenje Miloševe do tada apsolutne vlasti. Protiv Ustava su istupile Austrija, Rusija i Turska, ocenjujući ga ne samo kao liberalan već i kao nesaglasan vazalnom položaju Srbije zbog nekih odredaba koje je sadržao (npr. o grbu i zastavi). Rusija i Turska posebno su bile nezadovoljne zato što nije donesen uz njihovu saglasnost, pa ga je Knez Miloš Obrenović već u martu 1835. suspendovao.
1942. - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor "Marša na Drinu", direktor Beogradske opere. Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom Manojlovićem osnovao je 1899. Srpsku muzičku školu, koja sada nosi ime "Mokranjac". Ostala dela: prva srpska opera "Na uranku", horske pesme (zbirka "Seljančice"), solo pesme, muzika za dramske komade, vojni marševi.
1942. - Odigrao se jedan od najvećih poraza u britanskoj vojnoj istoriji, kada su Britanci posle nedelju dana opsade predali navodno neosvojivu tvrđavu Singapur Japancima. Više od 60.000 britanskih, australijskih i indijskih vojnika tada je zarobljeno.
1950. - Objavljena je "Pepeljuga" Volta Diznija.
1965. - Kanađani su progasili zvaničnom svoju crveno-belu zastavu sa javorovim listom u sredini.
1992. - Svetom liturgijom Jovana Zlatoustog, koju je služio patrijarh srpski Pavle, u Beogradu je, na praznik Sretenja Gospodnjeg, svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Činu izmirenja Crkve u zemlji i njenog dela u SAD, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi prisustvovali su najviši crkveni velikodostojnici iz otadžbine i inostranstva.

14. februar 2012. godine - utorak

Narodna kuhinja koja snabdeva hranom oko 700 najugroženijih stanovnika opštine Bačka Topola, danas će ponovo početi podelu kuvanog obroka, nakon 10 dana koliko je bilo obustavljeno zbog nevremena i hladnoće.Istovremeno će biti podeljeni i paketi suve hrane, tako da će najsiromašniji biti obezbeđeni sa hranom do kraja sedmice, rečeno je Tanjugu u lokalnom Crvenom krstu.Uz redovne korisnike narodne kuhinje, hranu i topolu odeću i obuću dobijaju i svi oni koji su zbog vanrednih vremenskih prilika u situaciji da im je potreban taj vid pomoći.
Narodna kuhinja Bačke Topole hranu obezbeđuje za stanovnike tog grada i još 15 naselja u opštini.

Uprkos vremenskim prilikama, u gotovo svim vinogradarskim mestima u opštini Negotin, u utorak, 14. februara, slaviće se ime Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i vinara. Centralnu proslavu, kao i ranijih godina na Rajačkim pivnicama, koje mnogi svrstavaju u najinteresantnije turističke lokalitete u Srbiji, prirediće Turistička organizacija i Mesna zajednica Rajac, pod pokroviteljstvom opštine Negotin. Zbog predstojeće proslave vinogradarske slave Svetog Trifuna, na sednici Opštinskog štaba za vanredne situacije u Negotinu na kojoj je razmatran Izveštaj nadležnih službi o angažovanju mehanizacije, stanju puteva i snabdevanju električnom energijom je rečeno da će se čišćenje snega na području timočkih sela Rogljevo-Rogljevačke pivnice i Rajac-Rajačke pivnice , organizovati svakodnevno i da će se ti putni pravci i narednih dana održavati, kako bi se obezbedio nesmetan dolazak gostiju koji se toga dana očekuju.

Na depo kruševačke "Gradske toplane" večeras je stiglo 250 tona uglja iz "Kolubare", nakon 12 sati kašnjenja. Zbog toga je građanima Kruševca u popodnevnim satima redukovana distribucija toplotne energije, rekao je direktor ovog javnog preduzeća Goran Krasić. Zbog izletanja jedne kompozicije iz šina kod Kraljeva, u "Gradsku toplanu" Kruševac jutros nije stigla određena količina uglja iz "Kolubare", kazao je Krasić i dodao da će tokom noći stići još 500 tona iz rudnika Miljevina.
"Ove nedelje na depo Toplane stići će još dodatnih 500 tona uglja, tako da će snabdevenost korisnika daljinskog grejanja toplotnom energijom biti na zadovoljavajućem nivou do kraja grejne sezone", rekao je Krasić.
Prema njegovim rečima, u toku noći građanima će biti normalizovano grejanje, jer će ekipe "Gradske toplane" rešiti sve probleme na kritičnim tačkama.
Krasić je naglasio da mazuta i gasa ima u količinama koje zadovoljavaju potrebe za narednih 10 dana.
U toku grejne sezone, "Gradska toplana" u Kruševcu koja broji 8.500 korisnika prosečno potroši 36.000 tona uglja, dok je ove sezone već utrošeno 30.000 tona, od toga samo u februaru 9.000.

U Srbiji jutro veoma hladno sa umerenim i jakim mrazem i maglom mestimično, najviša dnevna temperatura iznosiće od -7 do -3 stepena, ali u većini mesta neće biti padavina.Tokom dana preovlađivaće oblačno i u većini mesta suvo vreme a samo je u planinskim predelima i na istoku moguće provejavanje snega.Jutarnja temperatura iznosiće od -16 do -10, a najviša dnevna od -7 do -3 stepena.Vetar slab, uglavnom severozapadni.
Prema izgledima vremena za narednih sedam dana, u sredu pre podne na severu, do kraja dana i u ostalim krajevima naoblačenje mestimično sa snegom, i pojačanim severozapadnim vetrom. U četvrtak oblačno sa snegom uz povećanje visine snežnog pokrivača i stvaranje sneznih nanosa, naročito u planinskim predelima. U petak, kratkotrajan prestanak padavina. Do kraja perioda povremeno sa snegom. Temperatura u postepenom porastu.

Sneg je prestao da pada u većem delu Srbije, a temperature će, kažu meteorolozi, već od sutra izaći iz minusa. Ipak, velike količine snega i dalje prave probleme posebno građanima planinskih krajeva, tako da još uvek 50.000 ljudi nema normalne uslove za život jer su putevi do njihovih kuća neprohodni.Jedno od ugroženih sela je i selo Stajkovce koje je od Surdulice udaljeno deset kilometara i u kom su meštani još od početka januara zavejani.
Prema rečima Predraga Marića načelnika Sektora za vanredne situacije, sada se već razmišlja o prevenciji mogućih poplava do kojih će doći kada sneg počne da se topi i to će biti jedna od tema naredne sednice Kriznog štaba. Takođe, on kaže da je Sektor za vanredne situacije u stalnom kontaktu sa hidrometeoroliškim zavodom i Direkcijom za vode.
Do sada je, kako kaže, spapseno 255 osoba, dok je 20 njih stradalo, dok se za dve osobe još traga, Jedna od njih je i Momčilo N. za koga se pretpostavlja da je usled lavine kod jezera Perućac upao u zaleđeno jezero. U potragu za njim se uključila i Žandarmerija i ronioci.
Juče su nadležni apelovali na sve građane da ne prelaze preko zaleđenih reka što su pojedini neodgovorni građani činili.

- Danas se po pravoslavnom kalendaru slavi Sveti mučenik Trifun. Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme, zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan, čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kada se pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo mnogi darovima. Sve to bogatstvo mladić je na povratku razdelio siromasima, a nastavio je da čuva guske i da se moli Bogu. Kada je na rimski presto došao car Dekije, sveti Trifun je mnogo postradao, ali je sva mučenja rado podnosio govoreći: "O, kad bih se mogao udostojiti da ognjem i mukama skončam u ime Isusa Hrista i Boga moga!". Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem 250. godine.
- Danas se po katoličkom kalendaru slavi Sveti Valentin. Njegovo ime danas u svetu, i to ne samo hrišćanskom, simbolizuje sreću zaljubljenih, pa se ovaj dan proslavlja kao dan ljubavi i zaljubljenih. Sveštenik Valentin, kasnije proglašen za sveca, usudio se da tajno venča jedan zaljubljeni par i tako se suprotstavi zabrani sklapanja braka u celom Rimskom carstvu koju je zloglasni imperator Klaudije doneo smatrajući da će se oženjeni muškarci teže regrutovati za njegovu vojsku. Valentin je zbog toga bio utamničen i lišen života.
869. - Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rođen kao Konstantin, koji je sa starijim bratom Metodijem sastavio slovensku azbuku glagoljicu. On i Metodije zauzimali su visoke položaje u Vizantiji - Kirilo je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Vizantijski car Mihailo III ih je, na molbu moravskog kneza Rastislava, poslao u Moravsku da propovedaju hrišćanstvo među moravskim Slovenima. Misija je trebalo da osigura vizantijski uticaj u tom delu Evrope. Braća su prethodno sastavila glagoljicu i prevela potrebne crkvene knjige na jezik makedonskih Slovena koji su dobro znala iz detinjstva. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Njihov misionarski rad zasmetao je nemačkom sveštenstvu, koje ih je tužilo rimskom papi. Da bi se opravdali, otišli su u Rim, gde je Kirilo ubrzo umro, a papa je Metodiju odobrio rad i postavio ga za arhiepiskopa panonskog i moravskog.
1779. - Na Havajskim ostrvima, u sukobu sa domorodcima, poginuo je engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk. On je otkrio istočnu obalu Australije i mnogobrojna ostrva u Južnom Pacifiku. Prvi je oplovio obale Aljaske i obišao oko Zemlje od zapada na istok.
1804. - Zbor uglednih Srba doneo je u Orašcu kod Aranđelovca odluku o dizanju ustanka protiv Turaka i za vožda izabrao Đorđa Petrovića, nazvanog Karađorđe. Sukobi Srba i Turaka izbili su posle Seče kneževa, koju su započele beogradske dahije da bi zastrašile srpski narod i njegove vođe. Prvi srpski ustanak isprva je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje, a bezmalo ceo Beogradski pašaluk oslobođen je 1807, ali je sudbinu ustanka odredio ishod rusko-turskog rata. Kad su Rusija i Otomansko carstvo potpisali mir u Bukureštu 1812, Porta je dobila pravo da zaposedne srpske gradove i 1813. je ugušila ustanak.
1835. - Pod nazivom "Knjaževsko-serbski teatar", u Kragujevcu je, na inicijativu Joakima Vujića i uz novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, osnovano prvo pozorište u Srbiji. Predstave su, jednom sedmično i prazničnim danima, priređivane za kneza i njegove činovnike i goste. Na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.
1912. - Rođen je jugoslovenski istraživač i putopisac mađarskog porekla Tibor Sekelj, učesnik ekspedicija širom sveta. Napisao je mnoštvo putopisa i udžbenik za esperanto. Dela: putopisi "Oluja nad Akonkagvom", "Osvojenje vrhova", "Kroz zemlju Indijanaca", "Putovanje izvan vremena", "Nepal otvara vrata", "Gde civilizacija prestaje", "Karavana prijateljstva", roman "Nađena sreća", knjiga za decu "Kumenana" (prevedena na 16 jezika).
1918. - SSSR usvaja Gregorijanski kalendar.
1989. - Uspostavljena je prva telefonska veza preko satelita.
1990. - Fotografisan je čitav solarni sistem svemirskom sondom Vojažer 1.
2000. - Ministri inostranih poslova Evropske unije (EU) suspendovali su na šest meseci sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji na vazdušni saobraćaj, zavedene godinu i po dana ranije, čime je JAT-u i aviokompanijama zemalja EU omogućeno da obnove komercijalne letove. Ministri su naglasili da time žele da "pošalju snažnu i pozitivnu poruku ne samo narodu SRJ već i (srpskoj) opoziciji, koja se za takvu meru neprekidno zalagala".

13. februar 2012. godine - utorak

Štab za vanredne situacije grada Jagodina, doneo je odluku da se obezbede stalna dežurstva i rad na terenu na svim pravcima, posebno na putevima prvog reda. Dežurstvo je određeno 24 sta, pa ukoliko građani imaju poteškoće, kao što je snabdevanje ili ukoliko je neko bolestan i ne može da dođe do bolinice, trebalo bi da se javi dežurnom centru koji će dati nalog ekipama na terenu, da preduzmu sve neophodne mere. Sva raspoloživa mehanizacija, u saradnji sa saobraćajnom policijom, stavljena je u službu raščišćavanja ulica, a pored radnika zaposlenih u komunalnom preduzeću koji su na terenu, na čišćenju ulica su angažovani i dobrovoljci koji su se sami jutros javili Gradskoj upravi. Intenzivno se čisti deo oko ustanova javnog značaja, poput bolnice, pošte, Centra za socijalni rad i ostalih institucija gde je najveća frekvencija građana. Štab za vanredne situacije uradiće i procenu opasnosi od poplava koje mogu nastati u procesu otapanja trenutne količine snežnog pokrivača, kako bi se na vreme sprečile dodatne nepogodnosti, koje kasnije mogu nastati.

Kragujevačka fabrika Zastava oružje neće raditi od 13. do 20. februara zbog vremenskih neprilika i radi štednje struje, što je preporučila Vlada Srbije. Predsednik sindikata fabrike, Dragan Ilić, rekao je da je odluku o prekidu rada donelo rukovodstvo preduzeća imajući u vidu sve okolnosti i zbog toga što "namenska" spada u veće potrošače električne energije. On je naveo da će proizvodnja za vreme pauze biti potpuno obustavljena, dok će se obavljati samo neophodni administrativni poslovi.
"S obzirom da prekidamo proizvodnju namenjenu izvozu, obavestićemo naše partnere da će isporuka robe kasniti", rekao je Ilić.

Dvoje bolesne dece iz Buara prebačeno je do Doma zdravlja, a do bolnice su prevezena i iz Vrutaka, Gajeva i Bioske. Gradski štab za vanredne situacije uspeo je tokom vikenda da evakuiše 6 ugroženih osoba na području opštine Užica, izjavio je načelnih štaba Zoran Militarov. On je istakako da je jedna starija osoba sa Jelove Gore smeštena u Opštu bolnicu Užice, radi ukazivanja medicinske pomoći, nakon čega će biti prebačena u Dom za stare na Zabučju. Dvoje bolesne dece iz Buara prebačeno je do Doma zdravlja, a do bolnice je prevezeno i troje iz Vrutaka, Gajeva i Bioske, kazao je Militarov, navodeći da su neke od akcija izvedene u saradnji sa opštinama Kosjerić i Čajetina. Usled dugotrajnih padavina i niskih temperatura, broj ugroženih konstantno se povećava, a ekipe vatrogasno-spasilačke brigade i Štaba za vanredne situacije, svakodnevno dostavljaju hranu i lekove, bez obzira na teške vremenske uslove, ponekad i pešaka, kaže Militarov. Prema njegovim rečima, jedan broj puteva na teritoriji opštine ponovo je zavejan, jer je u toku vikenda palo preko 50cm novog snega, a interventno su pročišćeni putevi do pojedinih mesnih zajednica u kojima je veći broj bolesnih, nemoćnih lica i trudnica.

Čačanski alpinisti puna dva dana razbijaju ledenice na stambenim zgradama u Kraljevu. Već drugi dan članovi alpinističkog kluba "Armadillo" iz Čačka razbijaju velike ledenice koje su zbog niskih temperatuira "okovale" oluke pojedinih stambenih zgrada u ovom gradu. Alpinista Petar Šunderić,(koji se osamnaest godina bavi alpinizmom i osvajač je planinskih vrhova Mon Blan,Matterhorn i Brajthorn Grand Paradižo), kaže za da je ovaj posao spoj lepog i korisnog.
"Posebno mi je drago da smo pomogli komšijama u susednom Kraljevu motivišući na taj način mlade u klubu da vide koliko je ovaj opasan ,a istovremeno se zaradi i po neki dinar za dalje planinarske i avanturističke akcije".
Ovo je prvi put da članovi kluba "Armadillo" lome led sa stambenih zgrada.

Smederevski lovci učestvovoali u vanrednoj podeli hrane za sitnu divljač.
Više od 200 članova Lovačkog udruženja Smederevo učestvovalo je u vanrednoj akciji podele hrane na 150 hranilišta za sitnu divljač u lovištu "Ralja".
"Danas je podeljena tona kukuruza na 150 prethodno pripremljenih hranilišta za sitnu divljač.
Za nedelju dana imamo još jednu vanrednu akciju zimske prihrane, zbog elementarnih nepogoda", izjavio je predsednik Lovačkog udruženja "Smederevo" i upravnik lovišta "Ralja" Zoran Gubin.
"Već smo imali tri akcije prehrane divljači, a od ove godine smo u zakonskoj obavezi da održimo pet obaveznih akcija, umesto dosadašnje tri. Planiramo da naredne nedelje podelimo još jednu tonu hrane", kazao je Gubin i podsetio da je, zbog elementarne nepogode, od 6. februara uvedena zabrana lova na sve vrste divljači.
Gubin je upozorio, pre svega mlade lovce, da su dužni da dostave dokaz o učestvovanju u akciji prihrane i naročito u sledećoj, za sedam dana, jer će u protivnom, izgubiti pravo na lov u ovoj godini. Lovačko udruženje, koje broji 357 članova, gazduje lovištem ,,Ralja" ukupne površine 19.619 hektara, od čega su lovne površine na 14.000 hektara.

Podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazuju da tokom januara i februara u glavnom gradu nije bilo epizoda sa dužim trajanjem povaćanja koncentracija zagađujućih materija. Fabrike, automobili, toplane i kućni dimnjaci svakodnevno zagađuju vazduh u prestonici, iako mnogi Beograđani bez njih ne mogu da zamisle život i "preživljavanje" zime. Prema rečima stručnjaka, zimski period je vreme kada građani više koriste fosilna goriva i saobraćaj, koji veliki izvor zagađenja i formiranja "poklopca gustog dima" nad prestonicom. Podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazuju da tokom januara i februara u glavnom gradu nije bilo epizoda sa dužim trajanjem povaćanja koncentracija zagađujućih materija, jer su meteorološki uslovi bez obzira na veoma niske temperature bili povoljni.
Padavine, vetrovi i male razlike u temperaturi, omogućile su Beograđanima da "slobodno" dišu i u periodu kada je "po pravilu" vazduh pun zagađenih materija.
-Kvalitet vazduha u Evropi, posebno u velikim gradovima, poboljšan je u poslednjoj deceniji, a slična situacija je i u Beogradu - kaže doktorka Snežana Matić Besarabić, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. - Zbog primene boljeg kvaliteta goriva, kao i ugradnje motora sa boljim unutrašnjim sagorevanjem, koje je primenjeno u javnom saobraćaju, došlo je do značajnijeg poboljšanja situacije.
Ipak, saobraćaj je i dalje jedan od dominantnih izvora zagađenja u gradovima sa visokom urbanizacijom i velikom gustinom naseljenosti. Prema rečima naše sagovornice, izvori zagađenja vazduha koji su karakteristični za grejnu sezonu su pre svega individualna ložišta kojih ima na svim gradskim opštinama.
Zagađujuće materije stalno su prisutne u vazduhu urbanih sredina i velikih gradova. One se emituju iz stacionarnih i pokretnih izvora koje koriste Beograđani i to su najčešće gasovi, čvrste, primarne i sekundarne čestice.
- Sve čestice ispod pet mikrona direktno se udišu u pluća i to je jedan od najtežih problema kada se radi o zagađenju vazduha, kako kod nas, tako i u razvijenom svetu - napominje Besarabićeva.
Postoje dokazi da štetni efekti zagađujućih materija prisutnih u vazduhu ne pogađaju samo respiratorni sistem, već i kardiovaskularni.
- Povećano zagađenje vazduha utiče negativno na razvoj pluća kod dece i dovodi do pojave simptoma u gornjem i donjem respiratornom sisitemu koja ukazuju na oštećenje kod mališana - kaže dr Snežana Matić Besarabić, iz Zavoda za javno zdravlje. - Zagađeni vazduh može pogoršati stanje bronhitisa i kašlja i izazvati pogoršanje kod bolesnih od astme.
Zаhvаljujući studentskom projektu "EkoPаrk – spoj prirode i tehnologije", koji je dobitnik stipendije kompаnije Filip Moris, od dаnаs je obezbeđen besplаtni internet grаđаnimа Nišа i svim posetiocimа koji će ovog vikendа doći u pаrk i hаlu "Čаir" nа utаkmice Dejvis kupа.

1787. - Umro je srpski matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik i univerzitetski profesor Josip Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih umova svetske nauke svog vremena. U 15. godini iz rodnog Dubrovnika otišao je u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da tela ne samo da se privlače nego se i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Dela: "Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium", "Opera partientia ad opticam et astronomiam", "Elementorum universae matheseos", "O morskoj plimi", "O zakonu sila u prirodi", "O svetlu", "Teorija konusnih preseka", "Elementi matematike".
1831. - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa srpske Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata XIX veka, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, koji je dvaput bio regent i četiri puta premijer Srbije. Posle okončanja studija u Francuskoj i na nemačkom univerzitetu u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Otomanskom carstvu od 1861. do 1867. uspešno je okončao duge pregovore o opozivanju turskih garnizona iz srbijanskih gradova. Potom je postao ministar inostranih poslova kneževine Srbije, a u razdoblju od 1867. do 1888. bio je, s prekidima, premijer kneževine i kraljevine Srbije. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868, a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao regent kneza Milana, najviše je doprineo donošenju novog ustava 1869, a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše trgovinski sporazum sa Austrougarskom, smatrajući da će takav dokument Srbiju učiniti ekonomski previše zavisnom od Dvojne monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra, nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893, kad je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar i zaveo apsolutistički režim. Dela: "Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872", "Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878".
1861. - Ruski car Aleksandar I (1818-1881) oslobodio je carskim manifestom seljake kmetstva i feudalnih obaveza, i sve to dopunio reorganizacijom uprave, vojske i sudstva, što je stvorilo uslove za brži razvoj kapitalizma.
1867. - Premijera valcera "Na lepom plavom Dunavu" Johana Štrausa, u Beču.
1895. - Patentiran je filmski projektor.
1920. - Društvo naroda priznalo je Švajcarskoj status stalno neutralne zemlje. Neutralnost Švajcarske ustanovljena je još 1815. godine, što je bilo posledica politike ravoteže sila, ali i geopolitičkih uslova Švajcarske. Danas je, uz Vatikan, Švajcarska jedina stalno neutralna država.
1938. - Umro je srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame, koji se odlikovao originalnim stilom i izuzetnom jezičkom invencijom. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti bio profesor gimnazije. Dela: pesme "Lirski krugovi", pripovetke "Iz tamnog vilajeta", libreto "Međuluško blago", drame "Kod večne slavine", "Nedozvani", "Gazda-Mladenova kći".
1959. - Barbika je puštena u prodaju.
1972. - "Briljantin" je premijerno prikazan na Brodveju.
1974. - Umro je srpski slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih srpskih likovnih umetnika XX veka, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je studirao u Beogradu i Parizu. Pre Drugog svetskog rata je postimpresionističkim i ekspresionističkim postupkom stvarao slike guste materije i zasićene atmosfere. Posle rata, postepeno je menjao orijentaciju, a stvaralački impuls i snažan slikarski temperament uputili su ga na dinamične kompozicije jarkih boja u funkciji dramskih sadržaja i nacionalnog epskog karaktera. 1988. - Otvorene su XV zimske olimpijske igre, u Kalgariju, Kanada.

Prethodne vesti po nedeljama

06.02.2012. - 11.02.2012.
30.01.2012. - 04.02.2012.
23.01.2012. - 28.01.2012.
16.01.2012. - 21.01.2012.
09.01.2012. - 14.01.2012.
02.01.2012. - 07.01.2012.
25.12.2011. - 30.12.2011.
19.12.2011. - 24.12.2011.
12.12.2011. - 18.12.2011.
04.12.2011. - 10.12.2011.
28.11.2011. - 03.12.2011.
21.11.2011. - 27.11.2011.
14.11.2011. - 20.11.2011.
07.11.2011. - 13.11.2011.