STIVEN HOKING: Jedan od najvećih umova današnjice čija dela će još dugo služiti čovečanstvu!

 

 

 Moj cilj je jednostavan, a podrazumeva potpuno razumevanje univerzuma - zašto je takav kakav je i zašto uopšte postoji, govorio je engleski i svetski poznati teoretski fizičar Stiven Hoking koji je danas umro u 77. godini.

Hoking, čiji je brilijantan um plovio kroz vreme i prostor, iako mu je telo bilo paralizovano zbog bolesti, preminuo je u ranim jutarnjim satima u svojoj kući u Kembridžu,

- Bio je veliki naučnik i izuzetan čovek čiji će rad i zaostavština živeti mnogo godina - navela su u saopštenju njegova deca Lusi, Robert i Tim.

Profesor Hoking je bio najpoznatiji po proučavanju crnih rupa, za koje je utvrdio da vremenom gube energiju i blede, da bi potpuno nestale, što je fenomen poznat u nauci kao "Hokingova radijacija". 

 


Njegov rad je kombinovao kvantnu mehaniku sa Ajnštajnovom teorijom relativiteta. Demonstrirtao je da Ajnaštajnova teorija relativiteta zapravo znači da će svemir, koji je otpočeo postojanje Velikim praskom, završiti u crnoj rupi.

Naučna potraga za Hokinga je za njega bila skoro kao verska, a jednom prilikom je rekao će iznalaženje "terorije svega", omogućiti čovečanstvu da "spozna božji um".

Prema njegovom mišljenju, verovanje u Boga koji interveniše u univerzumu da bi se "postarao da dobri momci pobede ili budu nagrađeni u sledećem životu", samo je pusta želja.

- Ipak, ne možemo a da sebi ne postavljamo pitanje:Zašto postoji univerzum? Ne znam operativni put kojim bi se dao odgovor na to pitanje, ako uopšte i postoji...ali to je nešto što me muči - rekao je Hoking 1991.

Hoking je pisao da je cilj potpuno razumevanje događaja oko nas i našeg postojanja. Nekoliko godina kasnije je, međutim, nagovestio da takva vrsta teorije možda ne postoji.

Stiven Vilijam Hoking rođen je 8. januara 1942. godine. Unapredio je razumevanje prostora, vremena i prostor-vreme singulariteta.

 Britanski naučnik stekao je svetsku slavu zbog rada na crnim rupama i teoriji relativiteta, a iza sebe je ostavio niz dela od kojih je najpoznatija knjiga "Kratka istorija vremena". 

 Hoking je tokom karijere razotrkio neke od najzamršenijih tajni kosmosa. Diplomirao je fiziku na Oksfordu, a potom je s temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio akademsku karijeru.

 


 Sa 22 godine, kao studentu, dijagnositkovana mu je izuzetno progresivna neuromotorička bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor. U pitanju je amiotrofna lateralna skleroza (ALS) zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću kompjutera i glasovnog sintizajzera.  Tada su mu lekari davali samo nekoliko godina života. Hoking je, međutim, pobedio tešku fizičku onesposobljenost i više od pet decenija davao izuzetan doprinos fizici i matematici.

Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979. 

 Poznat je po doprinosima na poljima kosmologije i kvantne gravitacije, posebno u kontekstu crnih rupa, kao i po popularnim pisanim delima u kojima iznosi svoje teorije o svemiru. Najpopularnije delo mu je naučni bestseler "Kratka istorija vremena" (A Brief History of Time), koji je zauzeo prvo mesto na listi bestselera britanskog "Sandej tajmsa", gde se zadržao rekordne 237 nedelje.

 Hoking je vremenom postao i ikona popularne kulture, pa se pojavio u "Zvezdanim stazama", "Simpsonovima", "Futurami", "Štreberima", ali i predstavama "Letećeg cirkusa Montija Pajtona" i na jednom od albuma legendarnog benda "Pink Flojd". 

Njegov život ekranizovan je filmom iz 2014. godine "Teorija svega", u kojem je glavnu ulogu imao Edi Redmejn.

Godine 1989. postao je počasni pratilac kraljice. Neostvareni san mu je bio da odleti u svemir. Prošle godine je objavljen plan da tamo i ode na jednom od prvih letova kompanije Ričarda Brensona "Virdžin galaktik". 

 



Hoking se 1965. godine oženio sa Džejn Vajld sa kojom je dobio troje dece - Roberta, Lusi i Timotija. Razveli su se 1991. godine, a taj događaj je poremetio odnose Hokinga i njegove dece. Četiri godine kasnije oženio se sa Elejn Mejson, medicinskom sestrom koja ga je nekada negovala. Tu vezu su pratile glasine o navodnom zlostavljanju, a policija je 2004. godine posle medijskih navoda da je pretučen i ostavljen u bašti u najtoplijem danu u godini, pokrenula istragu.

Hoking je medijske navode odbacio kao "potpuno netačne", a policija nije našla dokaze o navodnom zlostavljanju.

Hokin i Mejson su se razišli 2006. godine.

 

Izvor: Tanjug
Foto: Youtube/Printscreen

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost