KLJUČNO: Da li je proširenje EU mrtvo i kakva je to poruka Srbiji?

Da li je proširenje EU zauvek mrtvo? – pišu mediji nakon što je Francuska stavila veto na početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije EU.

Mediji prenosi ocenu Aleksandre Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost da je vetom Francuske poslata poruka svima na Balkanu, uključujući Srbiju, da nisu dobrodošli u Uniju, ali i mišljenje profesora Univerziteta u Gracu Florijana Bibera da proširenje nije mrtvo, ali da će zahtevati više vremena i da će biti više fustracija, nego što je očekivano.

– Poruka koju su Albanija i Severna Makedonija, ali i Srbija, Crna Gora, BiH i Kosovo dobili jeste da nisu dobrodošli – šta god da urade – rekla je Štiglmajer u razgovoru za medije.

Verodostojnost EU na Zapadnom Balkanu je, smatra ona, na istorijskom minimumu.

– Ovo je apsolutno najniža tačka na kojoj smo se našli u poslednjih 20 godina kada je u pitanju politika proširenja – rekla je Štiglmajer.

Štigmajer kaže da je važno da zemlje Zapadnog Balkan shvate da sve što rade u oblasti reformi rade zbog svog boljitka, a ne samo zbog puta u EU.

Biber dodaje da je "to bio slucaj sa rešavanjem imena Severne Makedonije, a isto je i sa sporom Srbije i Kosova".

– Francuska je pokazala spremnost da drži ostatak EU, ali i zemlje van Unije, za taoce svoje političke agende. To nije novina, ali na ovako radikalan način svakako nije dobar signal za budućnost proširenja – ocenjuje Biber.

Profesor iz Graca se pita – zašto bi sada Srbija ili Kosovo pristali na komplikovanu normalizaciju odnosa, zašto dalje reforme u regionu?

– To ne znači da se reforme neće nastaviti, ali biće mnogo teže. Biće i lakše za one koji traže prijatelje na drugim stranama i vode se izgovorom ''šta nam EU nudi?' – objašnjava Biber.

Biber smatra da je proširenje od "najuspešnije politike EU“ postalo "kolateralna šteta“ sukobljenih vizija budućnosti Unije.

– Blokada Francuske govori da se ovde manje radi konkretno o zemljama kandidatima, a više o dubokoj skepsi prema proširenju – navodi Biber.

Mediji podsećaju i da je odlazeći predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, vidno uznemiren negativnim ishodom diskusije o proširenju, objašnjavao da je u pitanju samo "kratkoročna kriza, a ne i kraj proširenja".

S druge strane, odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da, ako je ovo kraj proširenja, EU će morati da se suoči sa oštrim kritikama jer je ohrabrivala te zemlje, pomagala im, zvaničnici EU su je posećivali i davali javna obećanja.

– Ako želimo da nas poštuju, moramo da održimo obecanja – rekao je Junker.

On je dodao da se ne radi o tome da li su ove zemlje spremne da uđu u EU nego da li su ispunile uslove za početak pregovora.

– Neke zemlje članice smatraju da tih uslova nema. Ja mislim da je to istorijska greška", rekao je Junker.

Mediji podsećaju da je premijer Hrvatske Andrej Plenković izracunao da je Hrvatska, uz duže i teže pristupne razgovore od drugih zemlja članica, u EU ušla posle 2.096 dana pregovora.

Za to vreme Srbija je otvorila tek polovinu od 35 pregovarackih poglavlja, navodi DW i ocenjuje da će, u najboljem slučaju, Albaniji i Severnoj Makedoniji biti potrebno deset godina da pređu taj put.

Izvor: Tanjug
Foto: Arhiva