EKSKLUZIVNA FOTKA: Ljuba Pantović sa „žestokim momkom“ Ugarom!

Nakon Ćentinog ubistva, nezvanično najmoćniji Zemunac postao je Ugar. Od prvih koraka u podzemlju, Ugarković je poštovan od strane starijih. Važio je za hrabrog i srčanog momka. Iako je bio dobro poznat policiji, imao je malo zatvorskog staža. Jedino je zabeleženo da je krajem osamdesetih robijao u zatvoru u Holandiji gde se družio sa nekadašnjim najvećim jugoslovenskim makroom Đurom Radonjićem – Grofom, koji je nastradao u sumnjivoj saobraćajnoj nesreći. U zatvoru su imali i svoju fudbalsku ekipu. Po dolasku iz inostranstva posvetio se legalnim poslovima, a sve, naravno, u "granicama" Zemuna.

U to vreme počinju i prvi napadi na Ugara. Po zemunskoj čaršiji još se prepričava pucnjava između Ugarkovića i jednog od vodećih beogradskih, ali po mnogima, i prvog jugoslovenskog kockara. Kada su se njih dvojica susreli, prijateljski su se pozdravili, a potom zagrljeni zapucali jedan na drugoga. Obojica su u tom obračunu prošli sa ranama po nogama.

Ugarković je, prema priči njegovih prijatelja, početkom devedesetih godina prvi put ispalio raketu iz ručnog bacača "zolja". Meta je bila diskoteka "Taš", koja je te večeri svečano otvorena. Motiv napada ostao je nepoznat. Sumnja se da je razlog bio taj što je Ugar bio u ratu sa Jovanom Guzijanom Cunerom, jednim od najmoćnijih Zemunaca, čiji je kum bio vođa Zvezdarskog klana i vlasnik diskoteke "Taš", Sredoje Šljukić Šljuka. Cuner je takođe venčao poznatog Zvezdarca i Šljukinog najboljeg druga Srđana Adžemovića Adžima i pevačicu Lelu Andrić.

Ubrzo, Ugarković je ponovo ranjen na jednom od prestoničkih splavova, ali već sledeće upucavanje moglo je po njega biti kobno.

Februara 1994. godine ranjen je u voždovačkom restoranu "Tifani" sa više od dvadeset metaka iz "heklera". Zli jezici su tvrdili da mu je to smestio Boris Petkov koji je učestvovao u ubistvu Ranka Rubežića, srpskog Dača Šulca. Prema tadašnjim pričama po gradu, u kući Petkova održano je zasedanje ratnog štaba i Ugarković je proglašen za neprijatelja.

Ugarković je priče da mu je Petkov smestio ovaj napad prokomentarisao "kao pokušaj da mu uvale kosku, ali da on nije malo dete i da to ne naseda".

– Ako je čovek pametan, nikada neće reagovati na prvu loptu. Danas su ljudi spremni na sve. Mene su izrešetali iako sam došao da izmirim dva čoveka – govorio je Ugar analitičarima toga vremena. Mislio je da mu se namešta da zarati sa Petkovim jer je verovao da iza svega stoji Cunerova ekipa. Jovan Guzijan Cuner će biti osumnjičen za nekoliko pokušaja ubistva Ugarakovića.

Posle ovog događaja koji je uz veliku sreću preživeo, Ugar se pojavio u medijima i otvoreno govorio o sebi.

Posle ranjavanja u "Tifaniju", Ugarkovićevo ime nije se više provlačilo po novinama. Otvorio je restoran i lokal sa poker automatima, dok se u beogradskom podzemlju priča da se bavio i raznim veoma unosnim nelegalnim poslovima.

Ugar je ubijen iz kalašnjikova '99. godine na Novom Beogradu, u Ulici Narodnih heroja kod broja 1, pored kafane "Fontana", dok je sedeo za upravljačem svog automobila metalik sivog "golfa 2" registracije italijanskog grada Bolonja (BG 924-571). Ubice su crnom "askonom" bez registarskih tablica došle iz pravca ulice Pariske komune i prišle žrtvi s leve strane. Neposredno pred dolazak napadača, Ugarković je parkirao "golf" tik iza taksi stanice, kako bi dvojica njegovih saputnika otišla do pedesetak metara udaljene zgrade "Mekdonaldsa". Napadači su iz prikrajka čekali da Ugarovi prijatelji uđu u "Mek", da bi potom iz "askone" u pokretu ispalili više od deset hitaca. Devet metaka su pogodili žrtvu u glavu i vrat, dok je sedeo u kolima sa upaljenim motorom i žmigavcima.

Trčeći iz "Mekdonaldsa", Ugarkovićevi prijatelji su krenuli ka smrtno ranjenom Zemuncu koji je još davao znake života. Zatekli su ga sa otvorenim očima, a tako je i preminuo. Posle likvidacije, napadači su pobegli niz Narodnih heroja u pravcu zgrade Savezne carine, odakle im se gubi svaki trag.

O karijeri Dragana Ugarkovića na beogradskom asfaltu njegovi prijatelji pričaju da je bila krvava, ali i uspešna. Dodaju da je imao mnogo neprijatelja koji su ga se hteli što pre rešiti, čak su pet-šest puta pokušavali da ga krvavo uklone s ulice. Uspešnost u poslu, tvrde dobri poznavaoci dešavanja u Beogradu, Ugarković može zahvaliti ne preteranom eksponiranju. Navodi se da je u poslove uvek ulazio sa "proverenim ljudima" u koje je imao poverenja, ali nikada nije uhapšen pod sumnjom da se bavio poslovima s one strane zakona. Najčešće je sarađivao sa uskim krugom nerazdvojnih prijatelja, uglavnom Zemuncima, koji se nikada nisu mešali u poslove drugih prestoničkih gangova, oduvek pokušavajući da sačuvaju i održe svoju teritoriju – Zemun.

Za njegovo ubistvo sumnjičio se njegov glavni osvedočeni rival Jovan Guzijan Cuner, koga je tri godine kasnije (2002.) ubio novi Zemunski klan Dušana Spasojevića koji je tako sprečio njegovo udruživanje sa Buhom. Vođa "Zemunaca" čuo je od Milorada Bracanovića, bivšeg zamenika šefa BIA i inspektora Slobodana Pažina šta su Buha i Cuner pričali, ne znajući da ih sluša policija. Bagzi je bio vozač audija A6, a pucali su Sretko Kalinić i Mile Luković. Napuštajući mesto zločina, Bagzi se mimoišao sa dvojicom policajaca u "mercedesu" sa dve rotacije.

Foto: Facebook/legende devedesetih