INFORMATIVNI SADRŽAJ SREĆNE TELEVIZIJE

21. februar 2012. godine - utorak

Srbija je zaslužila da dobije status kandidata za EU jer je ostvarila veliki napredak u oblastima političkih reformi, saradnje sa Haškim tribunalom i dijalogu sa Kosovom, izjavio je francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe. Žipe je u intervjuu za Novosti, odgovarajući na pitanje šta Srbija još treba da uradi, rekao da je Evropa jasno stavila do znanja svoja očekivanja - napredak u dijalogu između Beograda i Prištine treba da se usredsredi na upravljanje granicama i na učešće Kosova na forumima regionalne saradnje.
"Od suštinske je važnosti da do sastanka Saveta ministara EU 28. februara bude poslat jasan signal u vezi sa uspostavljanjem integrisanog upravljanja prelazima. Takođe je važno da misija Euleksa može slobodno da izvršava svoj mandat na severu Kosova", ističe Žipe.
Govoreći o njegovoj viziji rešavanja pitanja Kosova i odnosa sa srbijom, Žipe navodi da je normalizacija odnosa između dve zemlje političku neophodnost koja će doprineti stabilnosti u regionu i evropskoj perspektivi obeju zemalja.
"Svaka strana mora da pokaže verodostojnost u svojoj evropskoj posvećenosti i odlučnost da se ostvare neophodni napori. Iskreno govoreći, ne postoji alternativa".

Saobraćaj u Beogradu se jutros odvija bez zastoja i gužvi, a najintenzivniji je pored Beogradskog sajma, odnosno u Radničkoj ulici, na Ibarskoj magistrali i Zrenjaninskom putu u pravcu prema centru grada, izjavio je dežurni dispečer Žutog taksija Mileta Lukić.On je savetovao vozačima oprez zbog rupa na ulicama i klizavog kolovoza.Na ulicama je 1.340 vozila javnog gradskog prevoza od čega 150 tramvaja, 97 trolejbusa i 1.093 autobusa, izjavio je dežurni dispečer Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd Sloba Mirković.Sa Beogradske autobuske stanice planirana su 692 polaska, a još uvek zbog loših vremenskih uslova ne saobraćaju autobusi prema crnogorskom primorju, izjavio je dežurni otpravnik BAS-a Milutin Božić.
"Lasta" je planirala da 597 vozila ostvare 6.241 polazak, izjavio je dežurni dispečer tog saobraćajnog preduzeća Miodrag Milenković.

Na najopterećenijim putnim pravcima - autoputevima i na državnim i magistralnim putevima kolovozi su vlažni bez snega, a vozačima se savetuje oprezna vožnja, saopštilo je danas Javno preduzeće "Putevi Srbije".Snega do pet centimetara ima na putevima Slatina - Valjevo - Podbukovi, Podbukovi - Kosjerić - Požega, Požega - Arilje - Divljaka, Divljaka - Ivanjica - Kumanica.Na pojedinim putnim pravcima kolovozi su vlažni u nižim predelima, snega ima mestimično u raskvašenom stanju do pet centimetara na teritoriji Vranja, Valjeva, Novog Pazara, Zaječara, Užica, Požege, Ivanjice, Kosova, Kolubare, Beograda, Niša, Kragujevca, Kruševca i Čačka.Na području Zaječara ima ledenica u tunelima, a na području Užica na delu puta Uzice -Popova Voda Kremna-Vardiste dolazi do obrušavanja snega se kosina na kolovoz.Na području Požege je moguća poledica pored rečnih tokova, na mostovima i klisurama, planinskim prevojima, mogući odroni u stenskim usecima i zasecima.JP "Putevi Srbije" savetuje vozačima da bez zimske opreme i lanaca ne kreću na put, a ukoliko se odluče na putovanje, treba da voze zaista oprezno i pažljivo.Zbog vlažnih kolovoza i pojave niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima, moguće je stvaranje poledice pa se apeluje na vozače da prilagode brzinu kretanja situaciji na putu i savetuje maksimalan oprez u vožnji.Na pojedinim putnim pravcima važi zabrana za šlepere i kamione gde je obavezna zimska oprema, na nekim, gde ima odrona, potrebno je striktno poštovanje postavljene saobraćajne signalizacije, prilagođavanje brzine uslovima na putu, maksimalan oprez u vožnji, a na pojedinim putnim pravcima ima magle.Snega do pet centimetara ima na prilazima graničnim prelazima Kalna - Pirot - Bugarska granica Mravinjci, Užice - Zlatibor - Borova glava- Kokin brod- Nova Varoš - Prijepolje - barski most (granica Crne Gore) Mravinjci.

Posle višednevnog prekida, ponovo je uspostavljen železnički saobraćaj na relaciji Bor – Majdanpek, saopšteno je iz Operativnog štaba za borbu protiv elementarnih nepogoda, Železničkog čvora u Zaječaru. Putnički saobraćaj na ovoj relaciji bio je u prekidu nedelju dana zbog visokih snežnih nanosa.

Podmiročko selo Manastirica udaljeno 15 kilometara od Kladova, snežni smetovi gotovo da su odsekli od sveta ove zime. To, međutim, nije sprečilo pripadnike spasilačke jedinice Pericu Brložanovića i Milana Raševića, kao i Ivana Brložanovića, članove Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kladovo da boreći se sa snežnim nanosima dođu do zavejane kuće u selu Manastirica i uz pomoć meštana evakuišu bolesnog sedamdesetogodišnjeg Tomislava Jovanovića. Spasioci su se probijali kroz smetove duže od pola kilometra noseći bolesnika na nosilima, kako bi stigli do terenskog vozila kojima su Jovanovića dovezli do hirurškog odeljenja kladovskog zdravstvenog centra u kome se sada oporavlja.
- Za svoje godine ne pamtim ovakvu zimu. Koliko smo god mi navikli na hladne zime sa snegom, ja ovakvu ne pamtim u svom životu. Iako smo se pripremili za zimu, zalihe nam ponestaju u kućama, sve je manje zaliha i u jednoj prodavnici u selu, pa pomalo strahujemo da nam smetovi ne zaveju put kojim možemo da stignemo do Kladova - ispričao je novinarima rođak Tomislava Jovanovića, Jovan Jovanović koji ima 65 godina.
Ne strahuju žitelji Manastirice bez razloga, jer je ovo kladovsko selo zbog smetova bilo četiri dana odsečeno od sveta. Vetar koji nanosi sneg predstavlja problem putarima koji su pre par dana put dug 3 kilometra buldožerom čistili duže od pet sati, a jednom očišćen put vrlo brzo zaveje sneg i snežni nanosi ga učine neprohodnim. U Manastirci u 80 kuća živi oko 300 stanovnika, mahom starijih ljudi koji gotovo odreda kažu da ne pamte ovako surovu zimu.

Čačak će od danas biti jedini grad u Srbiji sa ulicom koja nosi ime Crvene armije. Odluku o tome donela je krajem prošle godine Skupština grada na predlog mesne organi- zacije SUBNOR-a i Društva srpsko-ruskog prijateljstva. Današnjoj svečanosti,koja će biti priređena tim povodom, prisustvovaće, kako je saipšteno i ambasador Ruske federacjie u Srbiji Aleksandar Konuzin. Ulica sa novim imenom, duga dva kilometra, nalazi se u naselju Ljubić, odakle su u jesen 1944. godine jedinice 93. divizije Crvene armije i Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije, učestvovale u borbama za oslobođenje Čačka. U višenedeljnim žestokim okršajima sa jakim snagama Nemaca, koje su se povlačile iz Grčke, poginula su 1.132 borca NOVJ i 449 Crvenoarmejaca. Ambasadoru Konuzinu danas ce biti uručena Decembarska nagrada, najviše priznanje grada, zbog, kako se navodi u obrazloženju, izuzetnog doprinosa razvoju ekonomske saradnje privrede Ccačka i kompanija iz Rusije. Predviđeno je, takođe, da Konuzin održi predavanje članovima Udruženja privrednika na temu ekonomske saradnje između Rusije i Srbije.

Na sajmu obrazovanja Didakta, koji je nedavno održan u Hanoveru u Nemačkoj, Subotica je dobila veliko priznanje za nastavu na nemačkom, koja se od ove godine održava u Osnovnoj školi "10. oktobar".Priznanje je stiglo od Didakte, institucije koja se bavi obrazovanjem na nemačkom jeziku van Nemačke, ali i od firme Hitači, koja proizvodi nastavna sredstva, a odnosi se na metod učenja koji je primenjen u subotičkoj školi. Reč je naime, o didaktičkim tablama, izumu informatičara subotičkog Ekonomskog fakulteta, koje predstavljaju jedinstveni softver za učenje stranog jezika. Ovaj izum je između ostalog predstavljen i kao udarna tema u obrazovnom časopisu Didakte.
- Priznanje na ovom najvećem sajmu obrazovanja u svetu za nas je izuzetno važno, i moram reći da zaista nismo videli ništa slično našim didaktičkim tablicama primenjenim u procesu bilingvalne nastave u Subotici. U tome smo, čini mi se, čak čitav vek ispred ostalih - izjavila je po povratku sa hanoverskog sajma za lokalnu YU eko televiziju Ljubica Kiselički, pomoćnica gradonačelnika zadužena za obrazovanje.
Ovo priznanje za jedinstvenu metodu učenja nemačkog jezika prati i konkretna donacija Nemačke u vrednosti od 200.000 evra, kako bi se projekat nastavio. Unapređenje te metode uključiće animirane filmove i za II razred, koji će naredne godine upisati prve učenike. Za sada postoje dva odeljenja prvog razreda bilingvalne nastave - na nemačko-srpskom i nemačko-mađarskom jeziku. Interesovanje za upis u ova eksperimentalna bilingvalna odeljenja u septembru bilo je izuzetno veliko, jer su mnogi roditelji u tome videli šansu da im deca od malih nogu nauče drugi, ili pak treći jezik, što će im po njihovom mišljenju svakako biti dobra referenca za bolji posao kada odrastu.Inače, prema rečima Ljubice Kiselički, subotička lokalna samouprava je prva u svetu koja je tražila bilingvalnu nastavu na nemačkom jeziku. Ovi razredi su od samog početka izazvali veliku pažnju u Nemačkoj, i dobili značajnu pomoć te države u formiranju odeljenja.

Javno preduzeće Suboticatrans podelilo je do danas skoro 2.000 legitimacija za besplatan gradski saobraćaj sugrađanima starijim od 65 godina, a izdavanje će biti nastavljeno i dalje u kontinuitetu.Zbog velikih gužvi, legitimacije su izdavane i subotom, kao i proteklog petka, koji je po preporuci bio neradni dan. Iako je današnji datum, 20. februar, bio označen kao poslednji dan za izdavanje legitimacija, ovaj proces će biti nastavljen sve dok bude zainteresovanih. Direktor ovog preduzeća Tibor Fazekaš, objašnjava da je izdavanje legitimacija zakonsta obaveza, te da je zbog toga nemoguće da stariji sugrađani besplatan prvoz koriste samo uz ličnu kartu, i još jednom ih pozvao na strpljenje.

Na današnji dan:
1888. - Umro je srpski novinar i publicista Mita Cenić, sledbenik Svetozara Markovića, najistaknutija ličnost radničkog pokreta u Srbiji od 1875. do smrti. Kao student medicine, iz Francuske je proteran pod optužbom za pripremu atentata na kneza Milana Obrenovića, koji je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da priprema prevrat i osuđen na osam godina robije u teškim okovima. Po izlasku iz zatvora, pokrenuo je list "Radnik", zatim "Borbu", "Istinu" i političko-književnu reviju "Čas".
1925. - Izašao je prvi broj časopisa "New Yorker".
1961. - Osnovana je ruska agencija za štampu "Novosti".
1972. - Ričard Nikson je prvi američki predsednik koji je posetio Kinu. Interesantno je da pre toga SAD nisu izvršile zvanično priznanje kineske vlade.
1974. - U Skupštini SFRJ proglašen je Ustav za koji je rečeno da je "nova etapa u razvitku jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja". Usvajanju najvišeg pravnog akta države - kojim je Jugoslavija konfederalizovana, a Srbija dezintegrisana, pretvaranjem pokrajina Kosova i Metohije i Vojvodine u svojevrsne "države u državi" - nije prethodila demokratska procedura, svi njegovi kritičari su ućutkivani, a neki su poslati i u zatvor. Novi ustav je umnogome omogućio krvavo razbijanje Jugoslavije početkom devedesetih godina XX veka.
1984. - Ruski pisac Mihail Šolohov preminuo je u 79. godini. Šolohov se najpre javio sa pričama i crticama iz kozačkog života kao vrstan poznavalac kozačkih običaja i psihe. Roman "Tihi Don", na kojem je radio punih 15 godina, veličanstvena je epopeja iz života donskih kozaka 1912-1933, neobična slika revolucije viđena kroz tragičnu sudbinu Grigorija Melehova. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1965. godine. Ostala dela: "Priče sa Dona", "Azurna stepa", "Uzorana ledina", "Oni su se borili za otadžbinu"...
1997. - Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić izabran je za gradonačelnika Beograda, na osnovu pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima u novembru 1996, čime je postao prvi nekomunistički gradonačelnik glavnog grada Jugoslavije posle Drugog svetskog rata.

20. februar 2012. godine - ponedeljak

Osnovne i srednje škole i fakulteti, nakon dvonedeljnog prinudnog raspusta, danas nastavljaju sa radom, osim manjeg broja ustanova u područjima koja su i dalje ugrožena snegom.Prema rečima ministra prosvete i nauke Žarko Obradović, od 1.796 škola, danas neće raditi 63, ili svega 3,4 odsto ustanova, i to na području Sjenice, Tutina, Ivanjice, Smedereva i Zaječara.Problema sa prokišnjavanjem ima 176 škola, ali će većina njih početi sa radom.
"Postoji mogućnost da se u nekim školama u međuvremenu pojavi voda i dođe do prokišnjavanja, pa bi broj škola koje ne rade mogao biti i veći", naveo je Obradović.
Ministar je istakao da je napravljen plan nadoknade časova i da će sve aktivnosti planirane programom rada biti ispunjene.Škole zbog ledenog talasa koji je zahvatio Srbiju i uvedene vanredne situacije, nisu radile od 6. februara.

Čelnici lokalne samouprave Novog Pazara obećali su juče da će Rafetu Tiganju (32) obezbediti posao u struci. Rafet je nedavno u mesari u kojoj radi našao novčanik sa 7.000 evra i nekoliko kreditnih kartica sa pin-kodovima i sve vratio vlasniku Miodragu Rakoviću, penzioneru iz Francuske. I Sindikat srpske policije juče je uputio zahtev MUP-u da se Tiganj zaposli u tom ministarstvu. Posle pisanja "Blica" o ovom poštenom čoveku koji je završio dva fakulteta, diplomirani je kriminalista i pravnik, ali je bezuspešno tražeći posao u struci morao da se prihvati rada u mesari, usledile su reakcije lokalne samouprave i policijskog sindikata. "Smatramo da Tiganj treba da dobije šansu i bude primljen u naše ministarstvo s obzirom na to da se za to školovao, da je stručan i da je svoju visoku moralnost primerno pokazao", saopštio je Sindikat srpske policije.
Rafet kaže da je zbunjen ovim reakcijama i skromno ponovlja da nije učinio ništa neobično jer novac koji je našao nije bio njegov i nije mu pripadao.
- Postupio sam normalno, u skladu sa duhovnim i etičkim obavezama svakog građanina. Pa to bi, verujem, uradio svaki normalan čovek. Zbunjen sam i zbog svih ovih priča oko mog zaposlenja, svakako da bih bio presrećan da nađem posao u struci i da konačno radim ono za šta sam se školovao, ali ne bih želeo oko toga ništa unapred da pričam. Čak i ako od toga ništa ne bude, nije strašno, radiću u ovoj mesari gde sam sada. Najbitnije od svega je da sam usrećio čoveka koji je izgubio novčanik i da sam vratio ljudima veru u poštenje - kaže Rafet. Tiganj dodaje da je njegova životna želja da radi u policijskom privrednom kriminalu jer je završio ekonomski smer kriminalistike.
Njemu je u lokalnoj samoupravi na prijemu odato priznanje i zahvalnost jer je u pozitivnom svetlu predstavio Novi Pazar.

U Subotici i okolini je do četvrtka palo oko 38 centimetara snega, što je kao kada po kvadratnom metru padne 35 litara kiše. U subotu, prvog dana u plusu nakon dve polarne nedelje, sneg je počeo da se topi tempom koji svi priželjkuju.Zato za sada nema razloga za strah da će topljenje snega prouzrokovati veće probleme u fnkcionisanju grada i naneti nove štete privredi i domaćinstvima. Po nalogu Gradskog štaba za vanredne situacije čiste se ulični šahtovi kako ne bi bilo problema u odvođenju atmosferskih voda. Nivo podzemnih voda je niskom niovu, a crpne stanice koje su prošle godine postavljene na kritične delove u gradu su u pripravnosti. Spreman je i sektor otpadnih voda u JKP "Vodovod i kanalizacija".
- Pala je velika količina snega koja će sigurno na prečistaču značiti veliku količinu vode kada bude počeo da se topi. Sve zavisi od toga kakvo ćemo vreme imati nadalje i kojom brzinom će se taj sneg topiti, ali kapacitet prečistača je veliki pa verujem da ipak nećemo imati problema - kaže mr Aleksandra Kurteš, rukovodilac Sektora otpadnih voda u JKP"Vodovod i kanalizacija".

U maju ove godine treba da počne prva faza radova na izmuljivanju Palića. Ovaj veliki posao će biti započet u severnom delu četvrtog sektora jezera, a preduzeće "Park Palić" trenutno završava izradu tehničke dokumentacije koja je preduslov za raspisivanje tendera, odnosno izbor izvođača radova.Sredstva, u iznosu od oko 160 miliona dinara, obezbeđena su iz budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine i Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Planira se da u ovoj godini bude završeno izmuljavanje četvrtog sektora i formiranje kaseta za odlaganje i remedijaciju mulja u drugom i trećem sektoru.Vađenjem oko 1,9 miliona kubnih metara mulja biljni i životinjski svet u jezeru će dobiti bolje uslove za život, a na dobitku će biti i gosti Palića jer će voda u jezeru biti biološki čista i dobra za kupanje. Izmuljivanje će se, prema predlogu Instituta "Jaroslav Černi", raditi specijalnim mašinama, što znači da se jezero neće isušivati. Mulj će se vaditi mehaničkim putem i prebacivati u kasetu gde će se cediti, a nakon toga utrošiti za sanaciju erodiranih obala jezera, depresionih priobalnih područja i za formiranje veštačkih ostrva u trećem sektoru.
"Park Palić" će, kao i u prethodne dve godine, nastaviti sa izgradnjom kanalizacije oko jezera Palić radi smanjenja difuznog zagađenja jezera. Završetkom ovih aktivnosti se može očekivati trajno uspostavljnje održivog sistema jezera Palić.
Palićko jezero je plitko panonsko jezero, smešteno na lesnom platou Telečka u blizini Subotice. U sastavu je zaštićenog prirodnog dobra Park prirode "Palić", koje pripada III kategoriji zaštite i obuhvata Palićko jezero i deo naselja Palić, ukupne površine 713 hektara, odnosno zaštitne zone od 869 hektara. Samo jezero, površine 565 hektara podeljeno je u 4 sektora u kojima dubina vode varira od perioda godine i iznosi od 1 do 2 metra. Pored prirodnih vrednosti Park prirode "Palić" je poznat i po svojim kulturnim vrednostima i turističkim proizvodima koji ga čine atraktivnim velikom broju turista.

Ministar poljoprivrede i trgovine Srbije Dušan Petrović izjavio je da je Srbija "bogom dana zemlja za pčelarstvo", koja u toj oblasti koristi manje od jednog procenta svog potencijala.
"Danas se u Srbiji oko 12.000 ljudi bavi pčelarstvom, a želja države je da što više poljoprivrednika uđe u pčelarstvo i bavi se time kao dopunskom delatnošću", kazao je on na otvaranju Svetskog pčelarskog simpozijuma i četvrtog Državnog pčelarskog sajma u Sava centru, koji se završavaju sutra.
Petrović je kazao da je "proizvodnja meda u Srbiji značajno napredovala u poslednjih nekoliko godina, pa je tako 2010. i 2011. godine proizvedeno po 6.000 tona".
Prema njegovim rečima, iz Srbije je 2010. izvezeno oko 2.000 tona meda, uglavnom na tržište Evropske unije (EU), dok je prošle godine taj izvoz iznosio oko 1.100 tona, a kilogram meda se plaćao oko tri evra.
Petrović je izrazio očekivanje da će izvoz meda ove godine biti veći, s obzirom da ga je prošle godine otkupljeno više nego godinu pre i da je izvoz bio manji zbog problema na tržištu EU. On je kazao da ljudi koji se bave pčelarstvom mogu da ostvare "solidnu zaradu" i pozvao sve koji bi želeli da povećaju svoje prihode da počnu da se bave pčelarstvom.
Petrović je kazao da će i ove godine država obezbediti povoljne kredite za pčelare sa kamatom manjom od prošlogodišnje koja je iznosila osam odsto, dodavši da će procedure za dobijanje zajmova biti pojednostavljene i da će o tome uskoro biti objavljena uredba.
Dodao je da će pčelari moći da računaju i na bespovratnu pomoć iz dela budžeta Ministarstva poljoprivrede koji je namenjen organskoj proizvodnji. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović rekao je da je održavanje Svetskog pčelarskog simopzijuma, prvi put u Srbiji, podstrek za razvoj domaćeg pčelarstva i prilika da se svetu pokažu njegovi potencijali.

Univerzitet odbrane raspisao je konkurs za prijem 30 kandidata iz građanstva za kadete Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije (VMA) u školskoj 2012/2013. godini, koji će, posle šestogodišnjih integruisanih studija, steći zvanje diplomirani doktor medicine.
Konkurisati mogu državljani Srbije, rođeni 1992. godine ili kasnije, koji su završili gimnaziju, srednju zdravstvenu ili veterinarsku školu, ili su učenici završnih razreda, a uslov je i da nisu kažnjavani kaznom maloletničkog ili zatvora dužeg od šest meseci. Kandidati ne smeju da budu u braku ili da žive u vanbračnoj zajednici, a neće biti primljeni ni oni koji već imaju decu. Svi kandidati koji ispunjavaju opšte i posebne uslove konkursa za prijem za kadete Medicinskog fakulteta VMA polažu prijemni ispit i podležu proveri zdravstvene i fizičke sposobnosti. Za vreme školovanja kadeti imaju status vojnog lica u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, stanuju u internatu, a sve troškove školovanja snosi Ministarstvo odbrane.
Konkurs je otvoren u periodu od 15. februara do 31. marta.

Kanadski geolozi procenili su da je Crni vrh kod Bora izuzetno bogat zlatom jer prosečan sadržaj ovog metala po toni rude iznosi gotovo 2,5 grama, a u pojedinim ležištaima i više od devet. Kako je navedno u saopštenju kanadske kompanije "Avala resorsis", proizvodnja je rentabilna već na količinama od 0,4 grama zlata po toni zemljišta. Pre godinu dana geolozi iz ovee firme, koja se ranije zvala "Dandi", počeli su istraživanja na području Crnog vrha kod Bora.
"Istražno područje Korkan-Bigar u timočkom magmatskom kompleksu, potencijalno sadrži velike količine zlata. Mi smo za godinu dana napravili 43 bušotine i utvrdili da se tu krije po najmanje 2,34 grama zlata u toni materijala. Analizirali smo samo bogata ležišta", navodi se u sopštenju dostavljenom borskim medijima, koje je potpisao Džejms Krombi, izvršni direktor kompanije. U dopisu se dalje kaže da na Crnom vrhu, na potesu "Bigar hil", najsiromašnija iskopina sadrži 0,84 grama, dok najbogatija bušotina ima 9,5 grama po toni zemljišta.
Veoma povoljan podatak je da je zlato otkriveno u plitkom pojasu, što praktično znači da će eksploatacija biti izuzetno isplativa. Ko će ovo blago da eskploatiše u ovom trenutku nije poznato.
"Avala resours" zakupila je koncesije na 30 godina, ali pošto se ona ne bavi metalurškim poslovima, verovatno će biti angažovan neko treći. Potpuniji rezultati dosadašnjih istraživanja na ovom području biće poznati do kraja marta, a radovi će trajati do kraja juna ove godine.
Kanadski geolozi uskoro počinju i detaljna istraživanja mogućih nalazišta drugih metala, pre svega bakra.

Magla
• Temperatura: 2˚ C
• Subjektivni osećaj: 2˚ C
• Pritisak: 1026.1 mb
• Izlazak sunca: 6:32
• Zalazak sunca: 5:12


Srbija prognoza vremena za danas
U Srbiji u ponedeljak oblačno, pre podne u severnim, zapadnim i centralnim, a posle podne i u ostalim predelima kiša, na planinama sneg. Samo u Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom okrugu umereno oblačno, a kiša se očekuje uveče i u noći. Duvaće slab do umeren južni vetar, tokom dana u skretanju na severozapadni. Maksimalna temperatura od 2 do 6°C. U noći kiša će preći u susnežicu i sneg u nižim predelima zapadne i centralne Srbije.
Beograd prognoza vremena za danas
U Beogradu danas oblačno, povremeno sa slabom kišom. Vetar slab, severozapadni. Maksimalna temperatura 5°C. U noći kiša će preći u susnežicu i sneg.

1852. - Nakon što se odbor "Ljubitelja prosvete" obratio srpskoj vladi sa predlogom da se na današnjem Zelenom vencu podigne prva pozorišna zgrada u Beogradu, srpska vlada je donela odluku kojom je odredila 2.000 dukata za tu namenu. Kako ova suma nije bila dovoljna, obrazovan je odbor za prikupljanje priloga koji je sakupio značajnu sumu novca. No, pošto je zemljište bilo muljevito i bez čvrste podloge, cela svota je potrošena za zidanje temelja. Kasnije se i to moralo obustaviti zbog nepodesnosti zemljišta i nesigurnosti temelja. Novac je propao, pa tako i namera da se tu ozida prvo pozorište. Prva stalna pozorišna zgrada u Beogradu je Narodno pozorište, u kojem je prva predstava izvedena 1869. godine.
1860. - U Novom Sadu je izašao prvi broj "Danice", najznačajnijeg književnog časopisa srpskog romantizma, koji je pokrenuo i uređivao srpski pisac Đorđe Popović. "Danica" je okupila stotinak srpskih pisaca, uključujući Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, Ljubu Nenadovića i odigrala je značajnu ulogu u buđenju nacionalne svesti i raspoloženja za ujedinjenje teritorijalno rascepkanog srpstva. Značaj časopisa je opao kad su ga 1866. napustili najbolji saradnici zbog neslaganja s urednikom Đorđem Rajkovićem.
1866. - Rođen je srpski pisac Milorad Mitrović, autor lirskih pesama, balada i romansi, koji je u političko-satiričnim pesmama izvrgao podsmehu političke prilike u Srbiji. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i kao činovnik je radio u Užicu, Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Posle prevrata 1903, postao je sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Počeo je da piše pod uticajem Vojislava Ilića i prvu zbirku je objavio 1899. pod naslovom "Knjiga ljubavi". Naročito su bile popularne njegove pesme "Don Ramiro", "Papučica", "Sigurna pesma". Neke su i komponovane, poput pesme "Bila jednom ruža jedna". Napisao je i fragmente tragedije "Despot Lazar Branković".
1908. - Umro je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Pisao je bogatim i sočnim jezikom pripovetke iz crnogorskog, dalmatinskog i beogradskog života, romane i drame. U delima iz zavičajnog primorskog života iskazao je veliki dar posmatranja, živopisnog slikanja sredine i ljudi, s potresnim svedočanstvima patnji pravoslavnih Srba u Zagori i Dalmaciji i njihovom opiranju agresivnim nastojanjima Rimokatoličke crkve da im nametne tuđu veru. Prevodio je francuske pisce Gi de Mopasana, Emila Zolu, Žana Molijera. Dela: romani "Bakonja fra Brne", "Uskok", zbirke pripovedaka "Iz primorskog života", "S mora i planine", "Beogradske priče".

Prethodne vesti po nedeljama

13.02.2012. - 18.02.2012.
06.02.2012. - 11.02.2012.
30.01.2012. - 04.02.2012.
23.01.2012. - 28.01.2012.
16.01.2012. - 21.01.2012.
09.01.2012. - 14.01.2012.
02.01.2012. - 07.01.2012.
25.12.2011. - 30.12.2011.
19.12.2011. - 24.12.2011.
12.12.2011. - 18.12.2011.
04.12.2011. - 10.12.2011.
28.11.2011. - 03.12.2011.
21.11.2011. - 27.11.2011.
14.11.2011. - 20.11.2011.
07.11.2011. - 13.11.2011.