„SABOR JUNAKA“: Promocija knjige Petra Žebeljana!

Da Srbi vole da slušaju priče o svojim junacima najbolje je pokazala večerašnja promocija zbirke pripovesti "Sabor junaka", u podnaslovu "Preci, naši oslobodioci iz vremena Prvog i Drugog srpskog ustanka", koju je priredio Petar Žebeljan.

Pored autora, govorili su i književna kritičarka Tamara Krstić, književnik Ljubivoje Ršumović i istoričar književnosti dr Branko Zlatković.

Odlomke je čitao i glumac Vico Dardić, a muziku za gitaru izveo je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti dr Uroš Dojčinović.medijator je biula Maja Šarić predstavnica za odnose s javnošću izdavačke kuće "Laguna", koja je uverena u uspeh knjige jer je prvo izdanje štampala u 200 primeraka.

Kako je u predgovoru napisao autor, knjiga "Sabor junaka" namenjena je mladima, ali i svima koji požele da saznaju ponešto iz naše bogate i burne prošlosti, pre svega iz vremena Prvog i Drugog srpskog ustanka. U njoj se nalaze priče o slavnim ličnostima, ali i onim manje poznatim, čija nas dela ispunjavaju divljenjem. U knjizi ima uzvišenih primera junaštva i primera gostoljublja, istinoljublja, velikodušnosti, milosrđa, kao i umnih reči nepismenih seljaka, zaboravljenih narodnih običaja i mnogo iskustvom stečene mudrosti.

Preporučujući knjigu, Žebeljan je kazao da će čitaoci u pričama "naći anegdote, sećanja, predanja i legende, ali i podatke iz istorijskih spisa, epskih pesama iz kojih će saznati ko su bili i kakvi su bili ti naši preci, kakvo je bilo vreme i kakve su bile prilike u kojima su živele ličnosti čija dela nikada nećemo zaboraviti."

Tamara Krstić koja je bila neposredna koleginica Žebeljanu, koji je najviše vremena proveo kao novinar Radio Beograda, priznala je da je on "oduvek voleo priče i pričanje i da je te svoje kvalitete primenio pišući ovu knjigu jer bez toga nema prave književnosti".

Ona je primetila da je autor, radi slikovitosti, često koristio arhaične izraze što je dalo dodatnu autentičnost njegovim pričama koje su verno svedočanstvo jednog vremena kojim se svi ponosimo.

– On se nije ustrucavao, kazala je Krstićeva, da prećuti poneku negativnu crtu u karakteru svojih junaka. Najviše je govorio o ljudima koji su donosili novo doba i bili spremni da prihvate novine koje je ono donosilo – zaključila je Krstićeva.

Pošto je upoznala poeziju koju je pisao Žebeljan, Krstićeva je prepoznala neke elemente iz te poezije koje je koristio pišući o junacima i njihovim junaštvima.

LJubivoje Ršumović je otkrio da se veoma iznenadio kada se u Žebeljanovoj knjiizi susreo sa junacima za koje nije znao, a mislio je da kao patriota dobro poznaje ličnosti koje su se istakle u našim oslobodilačkim ratovima od turskog zuluma.

– Sada pomno pratim sve priče, jer sam shvatio da ne znam sve ugledne Srbe iz 19.veka – otkrio je Ršumović.

Zlatković je još jednom ponovio ocenu Krstićeve da je Žebeljan opsednut pričom i pričanjem i da sa velikom prercznošću priča o slavnim pogibijama pojedinih ustanika i tu je naveo priču o đakonu Avakumu koji je uporno odbijao da se poturči, iako su ga Turci više puta molili da to učini da ga ne bi nabili na kolac.

– Srbija je mala zemlja, ali je imala puno zatočnika koji su se zavetovali da služe svom narodu što su činili ne obazirući se na opasnost i smrt", kazao je Žebeljan i dodao da "narod ima pravo da pruži otpor teroru, kao što je bio onaj turski trokom ustanaka kada je pobijeno 70 vojvoda

Izvor: Tanjug
Foto: Arhiva