U EMISIJI „POSLE RUČKA“: Aure ljudi su jako važne i kada se one dotaknu dogode se razne stvari, dobe i loše!

U današnjoj emisiji “Posle ručka” razgovarali smo na teme na koje sve načine nas telo upozorava na moguće zdravstvene probleme? Kako da čitamo te signale?

Zašto je to važno i za mlade i za stare? Šta je tradicionalna, a šta alternativna medicina?

Gosti u studiju bili su: Boško Hristić, Mina Lazarević, Miomir Pop Manić, Predrag Nenadić.

Kada se pogledamo u ogledalo koliko pratimo unutrašnje znake kojih nismo svesni, a koji će se za neku godinu iznenaditi.

Koliko slušamo organizam šta nam govori?

– Osluškujem organizam i slušam. Imamo našu intuiciju koja je duboki govor naše duše i duhovnosti. Postoje simptomi, čovek može da gleda puls, kakva mu je mokraća i sve ostalo i to govori koliko smo mi u skladu sa sobom ili nismo – rekao je Boško Hristić

Koliko je to stvarno važno?

– Na istoku prvo odrede tip čoveka. Karakter i energiju sa kojom smo se rodili. Čoveka možemo da dovedemo u ravnotežu sa prirodom. Kinezi nisu pričali latinski već prirodnim jezikom. Aure ljudi su jako važne i kada se one dotaknu dogode se razne stvari, dobe i loše. Zdrava autra je naša snaga i život – rekao je Boško Hristić.

Mi pričamo o aurama šta bi nam rekao narod?

– Ne možemo da mešamo religije, ali neka stvari su naučno dokazane. Rusi već dugi niz godina proučavaju životnu snagu i životnu silu. Više ne možemo da govorimo o praznoveru. Čovek je deo kosmosa i univerzuma – rekaoje Boško Hristić.

Koja hrana nam daje energiju?

– Ja bih vam rekao da popijete jabukovo sirće sa medom u trenutku kada osetite da ste bez energije. Osnovna energija koju čovek unosi u svoj organizem je putem hrane. Sunce je nešto drugo i ta energija koju pokreće Sunce je nešto što se još uvek otkriva. Čovečiji organizam je još uvek neistražen. Zdravlje je prolazno stanje organizma i niko ne može da tvrdi da je zdrav ako se oseća zdravo – rekao je Predrag Nenadić.

Kada se trudnicama nešto jede da li je to zaista ono što organizmu nedostaje?

– Da i trudnica tačno zna šta treba da jede u tom momentu jer joj organizam to govori. To je ono što smo mi izgubili svojom evolucijom, taj osećaj da slušamo organizam. Mi govorimo, a životinje ne. Govorom smo izgubili osećanje za organizam i spoznaju šta organizmu nedostaje. U našoj i životinjskoj ishrani ima sličnosti. Čovek može svoje osećanje da kaže, životinja ne. Čovek je evolucijom izgubio taj osećaj zato što govori – Predrag Nenadić.

Najveća propast je termička obrada hrane, u prirodi ne možete videti gojaznu životinji dok je gojaznog čoveka moguće videti često.

– U prirodi nema gojaznih životinja. Mi jedemo kada smo prazni, depresivni, ljuti. Jedemo često kada smo nervozni i u neko doba noći kada to nije potrebno. Ne pitamo da li imamo glad Jedemo iz raznih motiva. Uobičajeno je da moramo ujutru da jedemo – rekao je Miomir Pop Manić.

Pojavili su se razni začini koji se koriste, a dolaze nam sa drugih klimatskih područja. Koristimo ih zato što smo čuli da su zdravi, a nismo informisani da li je to zaista tako.

– Biljka koja se zove „medveđi luk“ ili „sremuš“, medved jede da bi nadomestio minerale i vitamine da bi kasnije mogao da se hrani kako treba i opet se pripremio tokom godine za zimu. Nas ubija nauka jer smo potpuno izgubili osećaj za ono što je ispravno. Na tržištu se plasira mnogo proizvoda, a ne koristimo hranu koja je sa ovog područja. Na ovim prostorima vlada pomama za đumbirom, a niko ne razmišlja šta đumbir radi našem organizmu. Šta je to što nam prija? Đumbir ima jedno vrlo negativno svojstvo, to je biljka koja dolazi iz drugog klimatskog područja. On kada uđe u organizam ima paleće dejstvo, uništava pozitivne bakterije u organizmu. Ljudima koji su sa područja gde raste đumbir ta biljka prija i ne smeta im. Zeleni čaj podiže pritisak i nije dobar za ljude sa visokim pritiskom. To je bijka koja na našim prostorima može da izazove problem. Kurkumu ili kari ljudi uzimaju u količinama koje našem organizmu ne trebaju. Uzimaju celu kašićicu, a 9 grama na mesečnom nivou je za organizam dovoljno – rekao je Miomir Pop Manić i dodao.

– Da bi se tačno znalo šta treba da jedemo prvo moramo da pogledamo zube. Imamo zube i za meso i za biljke. Možemo da jedemo i jedno i drugo. Prvi proces varenja je u ustima, da bi ta hrana ušla u želudac i nastaila iz želudca u tečnom stanju dalje. Tanko crevo je ključ našeg zdravlja. Na nama je da odredimo šta ćemo da unosimo u organizam Mi možemo da volimo nešto, ali to nešto ne voli nas. Kada tanko crevo preuzme tečnosti, krvna plazma uzima sokove i prenosi do jetre koja širi zdrave materije po organizmu. Otpadak ide ka debelom crevu. Postoje dve vrste celuloznih vlakana. Topiva i netopiva celulozna vlakna. Netopiva vlakna su metla za tanko i debelo crevo. Ako ih unosimo nećemo doći u situaciju da imamo hemoroide, druge probleme ili kancer. Mi moramo da osluškujemo svoj organizam da bi mogli da funkcionišemo – Miomir Pop Manić.

Da li pijete čaj kada ste nervozni ili imate drugu tehniku ili način na koji organizam dovedete u ravnotežu?

– Ja sam imala velikih problema sa želudcem zbog nervoze i stresa. Gutala sam sondu i ustanovili su lekari da nema ništa u želudcu, kao kod beba je, ali kada imam stres ja sam dva tri dana potpuno neupotrebljiva. Poremeti mi se balans u organizmu. Kada me sve to uhvati postoje određeni lekovi koji su za smirivanje. Meni čaj od kamilice prija – rekla je Mina Lazarević

Kako pomažete svom organizmu?

– Ja sam kao mala bila jako mršava, a hiperaktivna. Mama me je vodila kod lekara da vidi zašto sam mršava, dok je jedan lekar nije pitao da li sam aktivna. Mama je odgovorila da ne može da me smiri. Lakar joj je rakao da sam normalno dete i da uzmem šta mi treba i koliko i da nastavljam dalje – rekla je Mina Lazarević.

Da li je ta hiperaktivnost oduzela nešto?

– Od kada znam za sebe kada sam god imala potrebe da nešto jedem jela sam. Kada sam bila u drugom stanju, bilo je isto tako, sve sam jela. Sve tri trudnoće su mi bile prijatne. Uvek kada sam pratila organizam nikada nisam imala nikakav problem sa stomakom, sa kiselinom i trudim se da poštujem sebe zbog toga što živim tempom kakvim živim. Moram da spavam da me ne bi oborilo. Moram da imam san od osam sati , ne valja mi ni previše sna, jer mi ni to ne prija. Ne mogu da robujem ničemu. Trudim se da sarađujem sa telom da mu ne bih bila rob – rekla je Mina Kostić.

Kako otkriti trenutak kada mora da se uspori?

– Moje zanimanje je specificno. Mjuzikl je nešto što umetnik živi i ko se ostvari u tome normalno je i umetnik mora da ima svest da je smena generacija neminovna. Koliko trebaš i koliko vodiš računa o sebi je jako važno. Ukoliko neko preforsira sebe, da sa 50 godina radi, to nije dobro ni estetski ni u drugim stvarima. Nemam nameru da radim sebi nešto što nije potrebno. Repertoar u pozorištu mora da se prilagođava. Je se užasno bojim Dorijan Grej sindroma. I ono što vidim oko sebe su ljudi koji se pumpaju, a ne treniraju. Ja nemam potrebu da unosim u sebe ono sto je neprirodno. Trudim se da živim zdravo i dajem telu da se odmori. Tempo je nešto drugo i ono što mi treba da uradim za predstavu pre predstave je…tako da meni sama predstava dođe kao odmor – rekla je Mina lazarević.

Svako od nas ima heliko bakteriju, problem nastaje kada je čovek u mentalnom naporu i ima mnogo briga i strahova. Da li pravilno unosimo hranu u organizam?

– Heliko bakterija je uzročnik kod parkinsove bolesti i alchajmera, što je naučno dokazano. Bakterija je slična spermatozoidu, ima glavu i dva repa. Heliko bakterija uđe u potkožni deo želudca i jede resice u želudcu. Uništava nam organizam iznutra. Jedno je hrana, a drugo su simptomi koji ljudski organizam treba da prepozna. Mi kada brzo jedemo mi unesemo hranu i onda se u tankom crevu razviju se gasovi, podigne se dijafragma, pojavi se aritmija i imamo problem sa srcem. Onda se čovek uputi kod kardiologa, a ne kod gastroenterologa. Svi blansrei su toliko pogubni za naše zdravlje – rekao je Miomir Pop Manić.

– Organizam kada je zdrav uzima sve onoliko koliko mu fali. Mi nismo svesni našeg psihičkog života i emocija. Postoji balans uma i životne energije. Mi se srodimo s time da je normalno preterano brinuti i plašiti se. Postoje neurotransmiteri sreće, depresije, stresa. Ranije nije bilo toliko dijebeta, kancera. Sada postoji eksplozija bolesti. Ranije se živelo sporije. Bolesti se pojavljuju – rekao je Boško Hristić.

Znamo li na šta treba da obratimo pažnju i šta moramo da unosimo u organizam da bi mu pomogli?

– U Jugoslaviji u kojoj smo živeli su postojale dve škole lekarstva. U Zagrebu lekari nisu dozvoljavali da se uzima čašica rakije u Beogradu je to bio savet lekara, da može da se uzme. Ljudi koji su kosili nisu nosili vodu u čuturicama nego rakiju. Odnos lekara nije bio isti. Svakoj ženi koja uđe u menopauzu, prvi pragled treba da bude gustina kostiju. Onda se rade pregledi štitne žlezde jer se sve češće pojavljuje ona kao obolela. Ne obraća se pažnja dovoljno na ishranu, sklanjamo se od Sunca. Kada se kaže da se uzima riblje ulje i vitamin D2 i D3 nije samo savet nego ne zna se da su to i hormoni. Mora da se vodi računa da se unose u organizam da se ne bi pojavio umanjeni rad tiroidne žlazde. Veliki broj žena ima problem sa kostima. Taj kalcifikat koji se izvlači iz kostiju ide čak i u suzne kanale, imamo kliničku sliku pacijenata sa kvrgavim prstima, to je sve posledica – rekao je Miomir Pop Manić.

U čemu je suština akupunkture?

– Mi nemamo dugme da se uključimo i da se resetujemo nego samo padnemo. Akupunktura jednostavno ima hiljadu teorija. Ravnoteža desnog i levog mozga je veoma važna. Mi smo školovani na levom mozgu. Levi mozak je racio, strah, briga, matematika, dok je desni sve ono drugo. Potrebna je ravnoteža levog i desnog mozga. Akupunktura to radi. Ko zna da radi i ako pogodi centre to se uspe. Po pulsu se zna da li su iglice na pravom mestu. Akupunktura se koristi za migrene, išialgije i može da bude i lek. Do skora se smetralo da se ne sme raditi kod ljudi sa malignim bolestima, jer se ne zna mnogo o tim mehanizmima kako bolest dolazi. Maligne bolesti dolaze tako što imunitet padne. Prva stvar je podići borbenu gotovost organizma. Tu je potreban ored lekara i energetski lekar, nutricijonista, travar. Potrebno je da se razne medicine prepliću da bi se čovek izlečio. Ne treba da vlada sujeta kod lekara – rekao je Boško Hristić.

Kako da znamo kod kog lekara treba da odemo?

– Zna se kada žene zbog ginekoloških stvari trebaju da idu kod lekara. Mali problem kada se uoči odmah mora da se ode kod lekara. Kontorla može da bude od tri do šest meseci posle pregleda ali ako se ode posle godinu dana to je propušteno vreme. Danas vrema koje je galopirakuće mora da se preduhitri. Najteža bolest je karcinom i zračenje ima ograničeno delovanje da se smanji širenje samog karcinoma. Hirurška intervencija može u pojedninim slučajevima da pomogne. Nemačka radi lečenje preko DNK, Engleska je preko zika virusa je otkrila kako da utiče na karcinom mozga. Sada imaju antivirus sa kojim deluje na karcinom u mozgu. Amerika i Kina rade sa genomom. Imamo bezbroj gena i na nivou gena prave se vakcine i njima se utiča na bolest – rekao je Miomir Pop Manić.

Izvor: Happytv.rs
Foto: Happytv.rs

.