U EMISIJI "POSLE RUČKA" ZAKLJUČILI SMO: Devojke koje pokušaju da pobegnu iz lanca trgovine ljudima, završavaju u plastičnoj kesi kao N.N. lica!

Ako ste propustili emisiju "Posle ručka" sa voditeljem Vanjom Bulićem, spremili smo kratak pregled onog o čemu smo danas pričali.

Tema današnje emisije: Trgovina ljudima! Kako je familija Nikolić mamila devojke za prostituciju? Ko su trgovci ljudima a ko je pogodan da postane žrtva? Kako pomoći žrtvama trgovine ljudima? 

Gosti: Maja Raković, Željko Gajić, Marija Gojković, Vladimir Arsić.

- Punih 10 godina se bavim ovom temom, jako je teško naći sagovornika, jer je jako teško pronaći žrtve, ne mogu ljudi da izađu iz toga. Posledice su doživotne, ne mislim na slomljena rebra, izbijeni zubi najgore su psihičke traume. Svest javnosti o tom problemu je na niskom nivou. Ako je žrtva trgovine vaša ćerka žena, onda vam je svejedno jel to retko ili često. 90 tih godina je to bilo zastupljeno, tada su harale rumunke, bugarke ovde po našim klubovima, a niko se nije zapitao kako su one dovede kod nas. Ovde strankinje više ne dolaze, nego se samo naše devojke vrbuju da idu preko. Roditelji su možda najvažnija karika. Niko neće da traži naučnike, doktore, to su poslovi bebisiterke, pomoćne radnice, i kada se devojka odluči da ode na taj put, roditelji treba da kažu da se prvo treba raspitati, a ne idi samo ti, ne brini za nas. Mi smo svedoci trgovine ljudima na ulici. Recimo prosijaci, ta deca, oni su primuđeni to da rade. Imate recimo prinudne brakove, dužničko ropstvo, radno ropstvo... Trgovina organima, koja za nas deluje kao naučna fantastika... Mi u celini možda ne vredimo, ali bubrezi, zenice oka, naša vrednost tad dostize od 100 do 200 hiljada evra. Trgovina ljudima je najprofitabilnija kriminalna delatnost u svetu. Srbija je bogom dana za to. Devojke koje su upletene u to, i to može da bude bilo ko. Mi živimo u vremenu u kome niko ništa ne primećuje. Na ulici vam neće niko pomoći. Toliko smo preokupirani svojim ličnim problemima. I te društvene mreže sve više otuđuju. Ljudi se više ne druže, zatvoreni su u svom svetu. Ima slučaj gde je jednu devojku je prodao drug, a drugu je prodao momak sa kojim se zabavljala. Treću devojku je prodala rođena majka. Devojka jedna koja je rođena na selu, ali je diplomirala u Beogradu, u celu priču je ušla preko dečka, a upoznala ga je preko fejsbuka. Kada se zabavljate sa nekim iz okoline, možete uvek da čujete problem ako neko ima, ali kada nekog upoznate preko mreža, vi o osobi možete da saznate samo ono što vam ta osoba kaže. Oni su u jednom trenutku pričali o njihovoj zajednici, i onda je on pitao jel ona hoće da ide u Italiju jer ona tamo ima tetku koja ima diskoteku i kafić. Odlučuju da idu avionom, i na trećem pozivu za ukrcavanje njemu zvoni telefon i neko mu govori da mu je baka imala srčani udar. On onda nju ubeđuje da ona ode sama, i ona ulazi u taj avion i sama leti. Posle leta, dva momka je čekaju sa njenim imenom, prišla im je, oni su rekli da su poslati iz te diskoteke, uzeli su joj pasos, odveli u podrum i zaključali. Tri sata je bila u mraku, mislila je da je šala, i da je  skrivena kamera, ali je na kraju pomislila da je oteta. Kada je posle tri sata ušlo troje ljudi, objasnili su joj da je dovedena tu da se bavi prostitucijom. Ona je njima rekla da ni po koju cenu neće da radi taj posao. Oni su onda izvadili fotografiju njene sestre i rekli da će i nju dovesti, ako ne bude htela da radi to. Ljudi kada to čuju uglavnom kažu kako niko ne pomogne, puno je tu klijenata. Posle nekog perioda dođe period prilagođavanja, ona ogugla. Na početku se i osmeli, i kaže da joj treba pomoć, ali ti prvi klijenti su uglavnom ljudi koji se bave trgovinom ljudima. Trgovinu imamo i u unutrašnjosti. Mi smo imali u Mladenovcu javnu kuću, gde je sreda bila dan za policiju. Bile su gratis usluge. Oni su kasnije pohapšeni. Oni međusobno trguju sa devojkama. Niko ne želi da otkupi nečiju slobodu. Za svaki oglas za posao u inostranstvu treba da se preduzmu mere predostrožnosti. Kada pričam sa roditeljima, njima to izgleda morbidno, ali ja kažem kada vaša deca odu u inostranstvo oni će biti primorani da se jave odatle vama, ali će neko biti uvek pored žrtve. Tako da treba imati neku šifru sa detetom, koja treba da alarmira da nešto nije u redu. Pre dve godine imali smo primer da je devojka završila u lancu trgovine, a najveću ulogu je imala fondacija "Tijana Jurić", a njen bivši decko takođe. Ona je imala želju da studira, nije imala sredstava, ali je došla do neke žene koja navodno angažauje devojke da rade u Londonu kao sobarice, i na kraju je završila u lancu. Ona je borila sa tim, na kraju su je nadrogirali i ostavili u parku da umre. Otupe vam receptori, izgubite volju za životom. Imate zloupotrebu dece, koja su sa 10 godina učesnici ratnih sukoba, deca koja rade na plantažama za neke male pare... Ima proizvoda koji su nastali od tog ropskog rada. Trgovina ljudima je prinuda na izvršenje krivičnih dela. Deca kad su mala imaju potrebu da budu deo neke grupe, onda im daju neki zadatak da recimo opljačkaju trafiku, pa ga snime, onda ga posle ucenjuju i on ne može da izađe iz toga - objasnio nam je Vladimir Arsić.

- Ja sam napisala knjigu, u pitanju je istinita priča o jednoj devojci koja je uspela da izađe iz toga, kasnije je i promenila identitet. Nisam imala direktan susret sa njom, dobila sam podatke od ljudi koji su je čuvali. Ona nije mogla da objasni kako je uspela da izađe iz toga bez novca, bez pasosa, bez dokumenata... Tu postoje tabori koji se međusobno bore za što bolju devojku, ali kada neko odluči da beži, onda se oni udružuju, i ona nema šansu nikakvu nego završava u plastičnoj kesi kao N.N. lice. Ne treba samo edukovati mlade, žrtva može svako da bude. Društvene mreže su velika opasnost. Deca stavljaju lokacije gde se nalaze. Starije osobe iskazuju svoje emocije, i tako manipulatori lako mogu da dođu do žrtve. Meni su se posle knjige javile dve osobe. Jedna doktorka koja je bila u Crnoj Gori, sama na plaži je kidnapovana jer niko nije primetio da je oteta, pratili su je, i pokupili kolima. Ona je uspela da pobegne, ali joj je život sveden na to da zivi u 4 zida, donosi joj se hrana i uopšte ne izlazi napolje. Drugi slučaj je moj drug čiju su sestru pokušali da ukradu ali je let za Dubai bio zaustavljen i spasena je. Ja kad vidim dete da prosi ne dam mu novac, nego mu kupim da jede, a družnost policije je da ih zaštite. Moja junakinja, imala je ljubavnu priču, dečko koji ju je prodao. A to je najčešći slučaj vrbovanja. Doslo je do veridbe, ona ide sa njim na put u Paris, ostavlja je tamo ali vratiće se. Odvode je u stan, ako se pobuni lupaju joj glavu o radijator i ona je mrtva posle toga. Ostavljaju je sa leševima drugih devojaka u stanu. Oni kreću od visokog ranga dok ne završe na uličnoj prostituciji, dobijaju limit koji moraju da ispune na dnevnom nivou, one tada moraju da mole za seks, jer ne izgledaju više onako kako su izgledale. Moja junakinja doživljaja nesreću, i tada uspe da se spase, kada se vraća u Srbiju, tu tek nastaju problemi. Ona ne može da ima normalan zivot, jer joj je stalno neko za petama. Čovek iz policije je rekao da će oni doći do nje kad tad. Ona je bila 24 pod prismotrom. Ali verovatno će naći trenutak kada će doći do nje. Promenjen je identitet, lični opis, ali oni su spremni na sve - rekla je Marija Gojković.

- To je društvena anomalija, globalni fenomen, i mi moramo da se borimo sa tim. Svaka zemlja ima svoj sistem za borbu protiv trgovine ljudima. Treba da postoji što više primera da bi ljudi mogli da shvate koliki je to problem. To su ljudi koji izbegavaju razgovore. Mi smo organizacija koja radi na dobroj edukaciji. Mi živimo u dva sveta. Realnom i digitalnom. Žrtvu je najlakše naći na društvenim mrežama. Zato mi stavljamo akcenat na škole, na edukaciju, oni kad čuju znaće kako treba da se ponašaju. Roditelji takođe isto treba decu da upoznaju sa tim. Mislim da je u poslednje vreme je povećano interesovanje za taj problem. Naš cilj je da kada ljudi čuju za nas imaju slobodu da nas se obrate. Ljudima treba poverenje i da nađu način kako da se obrate nekome. Svakim kontaktom jedna žrtva manje. Te devojke su ucenjene, da će neko naškoditi njihovoj porodici. To tako funcioniše. Svako ko se bavi time ima proces, oni idu na psihološku osnovu, to je vrbovanje, sticanje poverenja. One su svedoci, zato skoro nikad ne prežive. Psihološka podrška je potrebna žrtvama, da se osoba pripremi za proces - izjavila je Maja Raković.

- Mi smo bili okarakterisani sa niskim aktivnostima po pitanju borbe protiv trgovine ljudima, sad smo malo napredovali. Taj problem je zahtevan. Imamo 30 biroa u 26 zemalja sveta, projekat je formiran u Americi. Što se tiče statistika uvek postoji dosta više žrtava nego što se pokazuje. Obično su to primamljivi oglasi. Lep je primer 90tih godina bio, život recimo na Moldaviji je bio dosta lošiji, iz tog razloga su žrtve upuštale tražeći bolji posao, bolji zivot. Jasno se vidi čim nešto deluje jako dobro to treba proveriti. Osobe kada su u fazi da traže bolji posao, ne gledaju baš te sitnice. Mi to pokušavamo da osvestimo to kod ljudi u edukativnim radionicama. Potencijalne žrtve nisu upućene kako zakon ili država može da ih zaštiti. Nisu samo deca žrtve ima tu i starijih. Same žrtve ne znaju da mogu da prijave slučaj i da će zakon zastiti. Svako od nas može da da svoj doprinos, šta god da uradimo dobro je. Pollicija radi svoj posao kako treba, oni nemaju dovoljan broj ljudi, postoji dosta slučajeva na kojima se radi. Postoji zakonski sled, dok ne dođete u mogućnost da uhapsite makroa. Da ga neko prijavi, ne postoji dovoljan broj dokaza, žrtva nije spremna da stoji iza toga. Oni dosta vremena posvete tom procesu. U Bugarskoj je odžan sastanak od strane interpola, radi se na saradnji i na razvoju. Mi u svom sastavu imamo policijskog pukovnika u penziji on je na čelu biroa. Kada pričate sa njima imate osećaj kao da možete da rešite te probleme, dosta nam znači njihova podrška. Trebalo bi da se radi na tome da je što vise ovakvih emisija. Pojačane su kazne za izvršioce. Mi radimo na animiranju žrtava da se osete zaštićeno da bi smele da prijave. Trgovina organima je posebna priča. Imate slučaje recimo rad na naftnim platformama je primamljiv, a ljudi nestaju sa tih platformi. Oni su kao potonuli ili nestali, a u stvari su žrtve. Prvo prolaze kroz analize da li su zdravi itd - objasnio nam je Željko Gajić.

 

 

 

Happytv.rs
Foto: Arhiva

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Subota
04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
09:00  FILM
11:00  Prelo u našem sokaku
11:55  Vesti
12:00  Prelo u našem sokaku
12:55  Vesti
13:00  Prelo u našem sokaku
14:00  Čađava mehana
15:30  Posle ručka
17:30  Telemaster
18:10  Glamur specijal
19:00  Čađava mehana
21:00 Ćirilica
23:20  Novajlije - Žurka
02:30  Posle ručka